Псалам 139.
[ За крај, Псалам Давидов. ]
1. ИЗБАВИ ме, Господе, од човека злога, од мужа неправедног ослободи ме.
2. Који смислише неправду у срцу, вас дан спремаху ратове.
3. Изоштрише језик свој као у змије, отров аспидин је под уснама њиховим.
4. Сачувај ме, Господе, од руке грешника, од људи неправедних избави ме, који смислише да саплету кораке моје.
5. Скрише гордељивци замку мени, и ужадима разапеше мрежу ногама мојим,
6. при стази ми поставише саблазни.
7. Рекох Господу: Бог мој Ти јеси. Услиши, Господе, глас мољења мога.
8. Господе, Господе, Сило спасења мога, осенио си главу моју у дан рата.
9. Не предај ме, Господе, од жеље моје грешнику; смислише зло против мене; не напусти ме, да се не преузнесу.
10. Глава отрова окружења њиховог, мука уста њихових покриће их.
11. Пашће на њих живо угљевље; огњем ћеш их оборити, у несрећама неће издржати.
12. Човек језичав неће успети на земљи, човека неправедног зла ће уловити у пропаст.
13. Познадох да ће Господ учинити суд сиромасима, и правду убогима.
14. Али ће праведни исповедати и славити Име Твоје, и прави ће се настанити пред лицем Твојим.