Псалам 138.
[ За крај, Псалам Давидов. ]
1. ГОСПОДЕ, испробао си ме, и познао си ме;
2. Ти си познао седање моје и устајање моје; Ти си разумео помисли моје издалека;
3. стазу моју и меру моју испитао си, и све путеве моје предвидео си.
4. Јер нема речи преварне на језику моме.
5. Ево, Господе, Ти си познао све, последње и прво; Ти си ме саздао и ставио си на мене руку Твоју:
6. Чудесно је знање Твоје за мене, надјача ме, не могу према њему.
7. Куда ћу поћи од Духа Твога, и од лица Твога где ћу побећи?
8. Ако узиђем на небо, Ти си тамо; ако сиђем у ад, присутан си;
9. ако узмем крила своја ујутро и настаним се на крајевима мора,
10. и тамо ће ме рука Твоја водити, и прихватиће ме десница Твоја.
11. И рекох: Еда ли ће ме тама погазити, и ноћ бити светло у уживању моме?
12. Јер се тама неће помрачити од Тебе, и ноћ ће као дан просветлити се; као што је тама њена, тако је и светлост њена.
13. Јер си Ти створио бубреге моје, Господе, прихватио ме од утробе матере моје.
14. Исповедаћу и славити Те, јер си ме страшно удивио; чудесна су дела Твоја, и душа моја зна то веома.
15. Не сакри се кост моја од Тебе, коју си створио у скривности, и састав мој у дубинама земље;
16. неуобличен зачетак мој видеше очи Твоје, и у књигу Твоју сви ће бити уписани; у дане саздаће се, а никог још нема у њима.
17. А мени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже, веома се укрепише почетци њихови.
18. Избројаћу их, и већма од песка умножиће се; устадох и још сам са Тобом.
19. Ако погубиш грешнике, Боже, људи крвници, уклоните се од мене.
20. Јер сте свадљиви у помислима; узеће узалуд градове Твоје.
21. Зар нисам оне који Те мрзе, Господе, омрзао, и због непријатеља Твојих копнио и венуо?
22. Потпуном мржњом омрзох их, постадоше ми непријатељи.
23. Испробај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме и познај стазе моје.
24. И види има ли пут безакоња у мени, и води ме путем вечним.