Катизма 10.
Псалам 70.
[ Давидов Псалам, синова Јонадавових и првих заробљеника. ]
1. У ТЕБЕ се, Господе, поуздах, да се не постидим до века.
2. Правдом Твојом избави ме и изведи ме; приклони ми ухо Твоје и спаси ме.
3. Буди ми Бог заштитник и место утврђено да ме спасеш, јер утврђење моје и прибежиште моје јеси Ти.
4. Боже мој, избави ме из руке грешника, из руке безаконика и неправдујућег.
5. Јер си Ти трпљење моје, Господе; Господе, Надо моја од младости моје.
6. На Тебе се ослоних од утробе, од материце мајке моје Ти си мој покровитељ; у Теби је хвалопој мој свагда.
7. Као чудо постадох многима, а Ти си помоћник силан.
8. Нека се испуне уста моја хвале Твоје, да певам славу Твоју, сав дан великолепност Твоју.
9. Не одбаци ме у време старости, када нестане снаге моје не напусти ме.
10. Јер ми рекоше непријатељи моји, и они што вребају душу моју саветоваше се заједно,
11. говорећи: Бог га је оставио! гоните га и ухватите га, јер нема избавитеља.
12. Боже мој, не удаљуј се од мене; Боже мој, похитај у помоћ моју.
13. Нека се посраме и ишчезну који клеветају душу моју, нека се обуку у срамоту и стид који ми траже зала.
14. А ја ћу свагда надати се у Тебе и придодаћу свакој хвали Твојој.
15. Уста ће моја објавити правду Твоју, сав дан спасење Твоје, јер не знам књижевности да бих описао.
16. Ући ћу у сили Господњој; Господе, спомињаћу правду Тебе јединога.
17. Боже, научио си ме од младости моје, и до сада објављујем чудеса Твоја.
18. И до старости и остарелости, Боже мој, не остављај ме, докле не објавим мишицу Твоју свему нараштају долазећем, моћ Твоју и правду Твоју,
19. Боже, до највиших висина, величине што си ми учинио. Боже, ко је сличан Теби?
20. Колике си ми показао невоље многе и зле, и повративши се оживио си ме, и из бездана земље опет си ме извео.
21. Умножио си на мени величанство Твоје, и повративши се утешио си ме, и из бездана земље опет си ме извео.
22. Јер ћу се исповедати Теби у народима, Господе; на органу псалтира истину Твоју, Боже; псалмопеваћу Ти на гитари, Свече Израиљев.
23. Обрадоваће се уста моја, када Ти псалмопојем, и душа моја коју си избавио.
24. А још и језик мој сав дан поучаваће се правди Твојој, када се посраме и постиде они који ми траже зла.
Псалам 71.
[ За Соломона, Псалам Давидов. ]
1. БОЖЕ, суд Твој цару дај и правду Твоју сину царевом,
2. да суди народу Твоме у правди и сиромахе Твоје у суду праведном.
3. Нека узму на се планине мир народу Твоме и хумови правду Твоју.
4. Судиће сиромахе народа и спашће синове убогих и понизиће клеветника,
5. и сапребиваће са сунцем и пре месеца кроз нараштај и нараштаје.
6. Сићи ће као роса на руно и као капље које капљу на земљу.
7. Засијаће у дане његове правда и мноштво мира, докле се не уклони месец.
8. И господариће од мора до мора и од река до крајева васељене.
9. Пред њим ће припасти Етиопљани, и непријатељи његови прах ће лизати.
10. Цареви Тарсијски и острва даре ће принети, цареви Арапски и Савски даре ће донети.
11. И поклониће се њему сви цареви земаљски, сви народи њему ће служити.
12. Јер је избавио сиромаха од руке моћника, и убогог који немаше помоћника.
13. Поштедеће сиромаха и убогога, и душе убогих спасиће.
14. Од лихве и неправде избавиће душе њихове, и драгоцено је име његово пред њима.
15. И живеће, и даће му се од злата Арабијског, и молиће се за њега свагда, васцели дан њега ће благосиљати.
16. Биће утврђење на земљи на врховима гора; преузнеће се изнад Ливана плод његов, и исцветаће из града као трава из земље.
17. Нека буде име његово благословено у векове, пре сунца пребиваће име његово; и благословиће се у њему сва племена земаљска, сви народи називаће га блаженим.
18. Благословен Господ Бог Израиљев, Који једини чини чудеса.
19. И благословено Име славе Његове до века и у век века, и испуниће се славе Његове сва земља. Нека тако буде. Амин.
Псалам 72.
[ Псалам Асафов. ]
1. КАКО је добар Бог Израиљу, свима правима срцем.
2. А мени замало да не склизнуше ноге, замало да не скренуше кораци моји.
3. Јер позавидех безаконицима гледајући мир грешника;
4. јер нема трајања у смрти њиховој и постојаности у казни њиховој,
5. у трудовима људским они нису и са људима не бивају кажњени.
6. Зато их ухвати гордост до краја, оденуше се у неправду и безбожност своју.
7. Изађе као из дебелог сала неправда њихова, пређоше у расположење срца;
8. смислише и говорише у лукавству, неправду у висину говорише;
9. поставише на небо уста своја, и језик им се пружи до земље.
10. Ради тога окренуће се народ мој овамо к њима, и сматраће да ће се дани пуни среће наћи њима.
11. И рекоше: Како дозна Бог; и има ли знања у Вишњега?
12. Ево, такви су грешници и уживачи, до века се држе богатства.
13. И рекох: Еда ли узалуд учих правди срце моје и умивах у невиности руке моје,
14. и бејах бијен васцели дан, и изобличење моје биваше свако јутро?
15. Ако говорах: Казиваћу тако, гле нараштају синова Твојих бих преступник завета.
16. И замислих да дознам то, и би преда мном труд и мука;
17. док не уђох у Светилиште Божије и схватих свршетке њихове.
18. Јер, за лукавства њихова ставио си им зла, оборио си их када се узгордише.
19. Како дођоше у опустошење ненадно, ишчезоше, пропадоше због безакоња свога.
20. Као сан онога који се буди, Господе, у граду Твоме лик њихов уништићеш.
21. Јер се распали срце моје, и утроба се моја измени,
22. и ја бих понижен и не познах, као скот бејах код Тебе.
23. А ја сам свагда са Тобом, узео си десну руку моју,
24. и у савету Твоме повео си ме, и са славом си ме примио.
25. Јер шта ми то постоји на небу, и осим Тебе шта хтедох на земљи?
26. Ишчезе срце моје и тело моје, Боже срца мога, и удео је мој Бог до века.
27. Гле, који себе удаљују од Тебе, пропашће, погубио си сваког прељубника од Тебе.
28. А мени је добро прилепљивати се Богу, полагати на Господа наду своју, да објављујем све хвале Твоје на вратима кћери Сионове.
Псалам 73.
[ Поучан, Псалам Асафов. ]
1. ЗАШТО си нас, Боже, одбацио до краја, разгневи се јарост Твоја на овце паше Твоје?
2. Опомени се сабора народа Твога, којег си стекао од почетка, избавио си жезал наслеђа Твога, ову гору Сион, на којој си се настанио.
3. Дигни руке Твоје на охолости њихове до краја, колико зло замисли непријатељ на Светиње Твоје.
4. И хваљаху се они који Те мрзе усред празника Твога, поставише знамења своја као знаке, и не познаше.
5. Као на горњем излазу,
6. као у шуми дрвећа исекоше секирама врата њезина, заједно сечивом и брадвом њу разрушише.
7. Запалише огњем Светилиште Твоје, на земљу оскврнише насеље Имена Твога.
8. Рекоше у срцу своме сродници њихови заједно: Ходите да укинемо све празнике Божије са земље.
9. Знаке њихове не видесмо, нема више пророка код њих, и нас неће више познати.
10. Докле ће, Боже, да вређа непријатељ, да раздражује противник Име Твоје до краја?
11. Зашто одвраћаш руку Твоју и десницу Твоју из сред наручја Твога до краја?
12. А Бог је Цар наш пре векова, учини спасење посред земље.
13. Ти си утврдио силом Твојом море, Ти си сатро главе змајева у води.
14. Ти си згазио главу змије, дао си је за јело народима Етиопским.
15. Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке Итамске.
16. Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си уредио светлост и сунце.
17. Ти си створио све пределе земље, лето и пролеће Ти си их саздао.
18. Сети се овога: непријатељ је ружио Господа, и народ безуман раздражи Име Твоје.
19. Немој предати зверима душу која се исповеда Теби, душе убогих Твојих не заборави до краја.
20. Погледај на завет Твој, јер се испунише тамна места земље кућама безакоња.
21. Да се не врати унижени постиђен, сиромах и убоги хвалиће Име Твоје.
22. Устани, Боже, суди распру Твоју; опомени се ружења Твога од безумника сав дан.
23. Не заборави глас молитвеника Твојих; гордост мрзитеља Твојих узиђе за свагда преда Те.
Псалам 74.
[ За крај, да не погубиш, Псалам песме, Асафов. ]
2. ИСПОВЕДАЋЕМО се Теби, Боже, исповедаћемо се Теби и призиваћемо Име Твоје.
3. Казиваћу сва чудеса Твоја, када узимаднем времена. Правде ћу пресуђивати, говори Господ.
4. Растопи се земља и сви који живе на њој, ја утврдих стубове њене.
5. Рекох законопреступницима: Не безаконујте; и грешницима: Не узвишујте моћ своју,
6. не уздижите у висину рог свој, и не говорите против Бога неправду.
7. Јер нема спаса ни са истока, ни са запада, нити са пустињских гора,
8. јер је Бог Судија, овога понижује и онога узвишава.
9. Јер је чаша у руци Господњој, испуњена пићем вина нераствореног, и Он пресипаше из овога у оно, али се комина Његова не испразни, пиће је сви грешници земље.
10. А ја ћу се обрадовати до века, псалмопеваћу Богу Јаковљевом;
11. и све рогове грешника скршићу, и узвисиће се рогови праведнога.
Псалам 75.
[ За крај, у химнама, Псалам Асафов, песма Асиријцу. ]
2 ПОЗНАТ је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово.
3. И би у миру место Његово, и обиталиште Његово на Сиону;
4. тамо скрши моћи стрела, оружје и мач и рат.
5. Ти светлиш чудесно са гора вечних.
6. Смутише се сви неразумни срцем, уснише сан свој и не нађоше ништа у рукама својим сви људи богати.
7. Од претње Твоје, Боже Јаковљев, задремаше јахачи на коњима.
8. Ти си страшан, и ко ће Ти се супротставити? Отуда је гнев Твој.
9. С неба учиниш да се чује суд Твој, земља се уплаши и умири,
10. када устане на суд Бог, да спасе све кротке на земљи.
11. Јер мисао човекова исповедиће се Теби, и остатак помисли празноваће Теби.
12. Заветујте се и испуните завете Господу Богу нашем; сви који су око Њега донеће дарове,
13. Њему Страшноме, који одузима духове кнезова, страшноме мимо царева земаљских.
Псалам 76.
[ За крај, за Идитуна, Псалам Асафов. ]
2. ГЛАСОМ мојим ка Господу завиках, гласом мојим ка Богу, и услиша ме.
3. У дан невоље моје Бога тражих, рукама мојим пружах се ноћу пред Њим, и не преварих се; јер одби душа моја да се утеши иначе.
4. Сетих се Бога, и обрадовах се; размишљах, и омалодуши се дух мој.
5. Претекоше очи моје страже јутарње, смутих се и не говорих.
6. Замишљах дане старе, и година вечних сетих се и проучавах;
7. ноћу се срцем својим удубљивах, и дух мој истраживаше.
8. Еда ли ће у векове одбацити Господ, и неће ли настојати још да благоволи?
9. Или ће до краја милост Своју да прекрати; реч Своју скрати из нараштаја у нараштај?
10. Хоће ли Бог заборавити да се смилује; или ће у љутњи Својој суздржати милосрђе Своје?
11. И рекох: Сада започех, ова је измена деснице Вишњега.
12. Сетих се дела Господњих, јер ћу се опоменути од почетка чудеса Твојих;
13. и поучаваћу се у свима делима Твојим, и у подухватима Твојим уживаћу.
14. Боже, у Светињи је пут Твој; ко је Бог велик као Бог наш?
15. Ти си Бог Који чиниш чудеса; објавио си у народима силу Твоју.
16. Избавио си мишицом Твојом народ Твој, синове Јаковљеве и Јосифове.
17. Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде и уплашише се, потресоше се бездани; мноштво гласова водених,
18. глас дадоше облаци, јер и стреле Твоје пролећу;
19. глас грома Твога у колесу је; осветлише муње Твоје васељену, потресе се и устраши се земља.
20. У мору су путеви Твоји, и стазе Твоје у водама многим, и трагови Твоји неће се дознати.
21. Водио си као овце народ Твој руком Мојсеја и Аарона.
После прочитане десете катизме говори се:
Трисвето; Пресвета Тројице; Оче наш;
Затим тропари, глас 6:
Ужасавам се страшнога дана доласка Твога, Господе Христе, и бојим се неизбежног суда. Ужасавам се и дрхтим, јер мноштво сагрешења имам. Али пре краја, као милостив Бог, обрати ме к себи и спаси ме, многомилостиви Спаситељу мој.
Слава: Када се поставе престоли на суду; Господе, и људи предстану судилишту Твоме, неће више бити цењен цар од војника, нити ће веће преимућство имати господар над слугом, него ће се свако својим делима или прославити или постидети.
И сада: Ти си се удостојила великих дарова, Пречиста Дјево Богомати, јер си у телу родила једнога од Тројице, Христа Животодавца, ради спасења душа наших.
Господе помилуј (40 пута). Молитва:
Господе, Боже наш, богати у милости и недостижни у милосрђу, који си једини безгрешан по природи, и који си постао у свему сличан нама, али без греха, услиши у овај час страдално мољење моје, јер сам убог и сиромах у добрим делима, и срце се моје смутило у мени. Ти знаш, Свевишњи Царе, Господе Неба и Земље, да сву младост своју у гресима проживех, и ходих за похотама тела свога, сав поставши потсмех демонима, сав се потчинивши ђаволу. Ваљах се у прљавим сластима, помрачих се у мислима од младости, па чак и сада сам такав јер не желим да творим свету вољу Твоју. Сав сам заробљен од навале страсти, поставши потсмех и поруга демонима, не помишљајући у уму како је несносан гнев претње Твоје за грешнике, и страшно пребивање у паклу огњеном. Због тога у очајање падох, никако ми у ум обраћење не долази, и усамљен сам и наг без Тебе. Који ли грех не учиних, које ли дело демонско не починих, које ли стидно и блудно дело са задовољством и хитањем не изврших, упрљавши ум телесним помислима, тело блудом оскрнавивши, дух блудним помислима упрљавши, јер сваки уд јаднога тела мога заволео је зло да чини и греху да служи. И ко ме још неће оплакати јаднога, ко ме неће оплакати осуђенога. Јер ја једини, Владико, јарост Твоју прогневих, ја једини гнев Твој распалих, ја једини зло пред Тобом учиних, превазишавши и победивши све грешнике од постања света, несравњено више од њих грешивши, без наде да ћу опроштај задобити.
Али будући да си многомилостив и милосрдан, Човекољупче, и да очекујеш људско покајање, ево и ја, бацам се пред страшно и неиздрживо судилиште Твоје. И као што се пречистих ногу Твојих са страхом дотичем, из дубине душе Те смерно призивам: Очисти ме, Господе, опрости милостиви, помилуј немоћ моју, приклони се страдању моме, чуј мољење моје, и не презри сузе моје. Прими мене који се кајем, заблуделог ме обрати, онога који Ти се обраћа, пригрли, и онога који Ти се моли, опрости му. Јер Ти ниси одредио покајање за праведнике, нити си одредио опроштај за оне који не греше, него си одредио покајање за мене грешног. Због тога сам заслужио да се љутиш на мене, и ево, наг и обнажен стојим пред Тобом, срцевидче Господе, исповедајући грехе моје, и не могу да гледам на висину Небеску, повијајући се од тежине грехова мојих. Просвети умне очи срца мога и дај ми умиљење да бих се кајао, и скрушеност срца да бих се исправио. И да са добром надом и истинитим уверењем ка тамошњем свету пођем, непрестано хвалећи и благосиљајући свесвето име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.