ТИПИК (типикон); образник, богослужбена књига, устав, око Црквено, у којој су изложена сва богослужења и њихов поредак током године, почевши од 1. септембра, са упутствима којим редом ћe се спајати Октоих са Минејом и Триодом у случајевима када се истог дана догоди више успомена (Маркове главе). У овој богонадахнутој књизи изложена су и правила за монахе и световњаке ο понашању у манастиру и трпези. Формирање и развој Православног богослужења започето је у апостолско време, а завршило се у XIV веку. Зато је у развијању Типика узела учешће Црква током свог проласка кроз разне епохе. Састављачи ове књиге нису ни имали другог живота "осим молитве и поста". Међу њима је било и мученика чија се крв "некада сједињавала са евхаристијском крвљу".
Подела
Типик се иначе дели на три дела:
1. Први, општи део, садржи поредак богослужења и свештених радњи у васкрсне и обичне дане, на годишње празнике када се ови догоде у васкрсне, седмичне и суботне дане. Општи део наставља се упутствима ο молитвословљима и читањима, песмама и свештенорадњама током године, молитвеном расположењу и на крају су изложена правила ο животу и владању монаха.
2. Други дeo садржи упутства ο измењивим песмама и свештенорадњама у све дане по месецима - месецoслов, затим o Посном и Цветном триоду.
3. Трећи део садржи упутства ο измењивим песмама седмичног и годишњег круга, а то су тропари, кондаци, ипакоји, ексапостилари, светилни, тројични, прокимени и причасни.
Типик се завршава излагањем Пасхалије, храмовних глава, које је написао Марко, Епископ идрунтски, и Луника. У Православној Цркви најпознатији су Јерусалимски типик и Студијски типик, а у СПЦ: Хиландарски типик, Студенички типик и Карејски типик, које је изложио Св. Сава, Архиепископ србски.