Сотириологија

СОТИРИОЛОГИЈА (грч. σωτηρίόλόγια, tj. σωτηρία - спасење, ослобађање, исцељење и λόγος - наука), хришћанско учење ο спасењу људи од греха, учење ο Христу као Спаситељу и Искупитељу човечанства; дело којим Бог, преко Оваплоћења, смрти и Васкрсења Господа Исуса Христа, човеку даје вечан живот који се остварује само у заједници сa Богом. Спасење је васкрсење људи из греховне смрти васкрслим Христом, одн. спасење није друго до живот у вазнесеном Христу, у чијем је богомданом имену Исус (Спаситељ) предсказан и објављен сав Његов Богочовечански подвиг спасења људског рода (Лк 2,11).

Сотириологија у Светом Писму

Као Спаситељ, Господ Исус Христос је истовремено и Спасење, што у Новом Завету потврђује и праведни Симеон, узимајући у руке младенца Исуса и називајући га Спасењем (το σωτήριον) (Лк 2,30). Сотириолошки речник Новог Завета обухвата различите аспекте појма спасење, али сви они указују на централни догађај у коме је концентрисана цела историја спасења: живот, смрт и Васкрсење Исуса Христа, једном речи, спасење се доживљава кроз жртву Сина Божијег: "У томе је љубав, не што ми заволесмо Бога, него што Он заволе нас, и посла Сина Свога, као жртву помирења за грехе наше." (1 Јн 4,10) Зато је спасење подвиг у коме човек сав Спаситељев живот доживљава као свој у Духу Светом, подвиг у коме је човек једнак с Христом, Његовим животом, смрћу и Васкрсењем. Видљиви наследник тог подвига јесте Црква Христова коју сваки Хришћанин доживљава као богочовечанску пуноћу и свејединство, одн. спасење је непрекидно живљење у богочовечанском телу Цркве кроз Свете Тајне и свете врлине. Свети Оци Цркве поистовећују спасење са сијањем пуноће Божије у нашем животу: "Не живим више ја, него живи у мени Христос" (Гал 2,20), а Православна теологија је одувек у свом учењу стављала акценат на аспект спасења, познат под називом обожење, тј. изједначава појмове спасење и обожење (Σωτηρία - Θέοσις). Спасење је знак присности Бога (Рм 5,8), који није дозволио да грех победи Његову милост.