СЕДАМДЕСЕТОРИЦА АПОСТОЛА (грч: Εβδομήντα Απόστολοι), заједнички именитељ ширег круга Христових ученика, поред Дванаесторице. Овако га користи јеванђелист Лука када изричито говори ο избору и послању Седамдесеторице: "А потом (после одаслања на проповед Дванаесторице, Лк 9,1-6) изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и место куда намераваше сам ићи..." (Лк 10,1-12) Црква слави Сабор Светих Седамдесет Апостола 4. јануара, а исто тако, сваки од седамдесеторице се слави и појединачно током литургијске године.
Број Апостола
У неким очуваним текстовима Новог Завета на поменутом месту у Јеванђељу по Луки, стоји да је Исус Христос наименовао седамдесет и два ученика; њима би били праобраз 72 преводиоца Старог Завета на грчки језик (LXX), где би свако племе израиљско, заступала шесторица представника (12 х 6 = 72). Број седамдесет, опет, одражавао би број старешина које је Мојсије, на савет свога таста Јотора, изабрао у Синајској пустињи ради ефикаснијег управљања израиљским народом (2 Мој 18,13-27). По Православном предању, тачан број је седамдесет. Још у III веку, Епископ Доротеј Тирски даје листу имена Седамдесеторице, од којих су скоро сви постали Први Епископи Цркве. Неколицина је отпала од вере, по узору на издајника Јуду.
Мисија
Мисија Седамдесеторице, према изложењу код Луке, скоро је идентична са мисијом Дванаесторице код Матеја (Мт 10): ићи ћe на проповед два по два, као овце међу вукове, да на путу не троше време узалудним разговорима да би се својски посвећивали своме позиву и др. у вези с пастирским методима за време проповедања. Плодовима своје делатности Седамдесеторица су била веома задовољна, јер "вратише се радосни", с напоменом да им се и демони покоравају, а ово је посведочио и њихов учитељ, Исус Христос (Лк 10,17-20). У смислу у коме су Епископи наследници Апостола, тако су и презвитери наследници седамдесет ученика. У Цркви је утврђен и списак свих 70 апостола. Овде ћемо споменути као апостолске ученике: Јеванђелисте Марка и Луку, затим четворицу браће (Јаков, Симон, Јосија и Јуда), апостолске помагаче, као Тимотеја, Ераста, Трофима, Тита, Епафродита, Варнаву, Силу, Фотуната, Ахаика, Стефанина, Архипа, Филимона, Онисима, затим све Хришћане споменуте у 16. глави Посланице Римљанима, и оне наведене поименце у новозаветним списима, као и у Црквеном предању.