ОРЛЕЦ, мали округли ћилим на коме је изображен орао у лету, у природним бојама. Испод њега је град, а испод града три извора. Орао символички представља Архијереја који лети, штити своју Епархију и светлим зрацима, зрацима Јеванђеља осветљава своју Епархију. За време богослужења Архијереј стоји на орлецу.
Приликом посвећења, онај ко је изабран за Епископа доводи се на орлец, да би га затим користио за време сваког богослужења. Град представљен на орлецу означава епископство у одређеном граду, а орао означава чистоту правог учења, по угледу на орла који се изображава са Апостолом и јеванђелистом Јованом Богословом. Ради изражавања ове мисли, орао има зраке који као да показују светлост богословских знања и благодатних дарова. Орлец се током богослужења ставља под ноге Епископа и подсећа га на то да је дужан да својим мислима и делима буде изнад свега земаљског, и да попут орла стреми ка Небу. Први орлеци су даривани Цркви као поклони од византијских царева, да би се почели нашироко употребљавати око XIII века.
Поред овог орлеца, извезеног на округлој тканини, у Цркви се користи и много већи, извезени једноглави орао са раширеним крилима, који лети над градом на висини, а који означава чистоту, Православље и богословље.