МИТРА (грч: Μίτρα); од грчке речи μιτροω - свезујем, повез, дијадема, венац; појас којим се везује глава, символ архијерејства, тј. круна коју носе Православни Архијереји на глави током богослужења; царски украс који Архијереј носи зато што он на богослужењу иконизује Цара Исуса Христа. Основа митре је у крунама византијских царева, и ушла је у употребу након пада Цариграда, као символ продужетка постојања хришћанског царства кроз Црквене Архијереје. У Архијерејском чиновнику митра се назива шапком (капом).
Употреба и символика
Она означава покорност Архијереја Христовом Јеванђељу, а у исто време и Христов венац. Митра уједно служи и као символ архијерејске власти. Самог Архијереја, она подсећа на венац од трња, који су војници ставили на главу Исуса Христа, а такође и на убрус којим је била обавијена глава Спаситеља након скидања са Часног крста, пре полагања тела у гроб. Приликом стављања митре, изговара се молитва: "Господ је на твоју главу ставио венац од драгог камења, живота си тражио од Њега, и дао ти је дужину дана у век века." Митра се у одређеним тренуцима богослужења скида са главе, и то: за време великог входа, непосредно пре изговарања Символа вере док траје вејање воздухом над Светим даровима, од речи "узмите, једите.." до претварања Светих дарова, за време причешћивања, и када Архијереј лично чита Јеванђеље (ако слуша читање Јеванђеља, митра се не скида).
Историјат и украшавање
Архијерејска митра, по Св. Симеону Солунском, подсећа на кидар који су на глави носили старозаветни првосвештеници. Украшена је иконама Спаситеља, Богородице, Часног крста, Св. Јована Крститеља или јеванђелиста. После Св. Апостола Јована Богослова, који је носио венац на глави, митру су у почетку носили искључиво Архијереји Александрије, о чему сведоче најстарије фреске. Од XVI века је носе само Патријарси, а од XVII века сви Архијереји.