Миропомазање
МИРОПОМАЗАЊЕ, Света Тајна Миропомазања, врши се заједно са Светом Тајном Крштења. Ако је Света Тајна крштења наше Васкрсење, онда је Света Тајна Миропомазања наша Света Педесетница. Будући да су Васкрс и Педесетница нераздвојни, то се ни вршење ових двеју тајни не може одвајати. Из прелазне молитве: "Благословен си, Господе, Боже Сведржитељу, изворе добара...", види се да су новокрштени и миропомазани приступали одмах и Светој Тајни Причешћа.
Историјат и данашња пракса
Миропомазање се у старини Хришћанства вршило молитвом и полагањем руку (Дап 8,14,17; 19,5-6; Јев 6,2-4). Из Друге посланице Коринћанима (1,21-22) може се закључити да су већ Свети Апостоли не само знали и за помазивање Светим миром, већ да су и вршили помазивање. У време Св. Кирила Јерусалимског, приликом вршења ове тајне помазивало се чело, уши, нос и груди, а према 7. канону Другог вaсељенског сабора, и очи и уста.
Данашњи чин Миропомазања прописује да се Светим миром помазују: чело, очи, ноздрве, уста, уши, прса, руке и ноге. Миро освећује Епископ (у Српској Православној цркви миро освећује за целу Српску Патријаршију, српски Патријарх), а Свету Тајну Миропомазања врше како Епископи, тако исто и презвитери. До III века ову тајну вршили су само Епископи, а потом, као што сведоче Апостолске установе, и презвитери. Примаоци ове Свете Тајне су новокрштена лица и она се врши у наставку Крштења. У овој тајни, прима се "Печат дара Духа Светога" (Рм 8,1; 1 Кор 6,2).
Значај у теологији
Код Миропомазања, човек добија моћ с висина, дар Духа Божијег, да би живео новим животом примљеним на Крштењу. Помазује се, као и Христос Месија, Помазаник Божији. Постаје, као што пишу оци Цркве: "Христос заједно са Исусом." Тако, кроз Свету Тајму Миропомазања, постајемо Христоси, Синови Божији, личности на које се спустио Свети Дух, личности у којима живи и делује Свети Дух, све дотле док Га желимо и док садејствујемо с Његовим моћним и светим надахнућем. Радост поводом сједињења новокрштеног са Христом изражава се трократним опхођењем око "бање поновног рођења", уз појање стиха из Посланице Галатима (3,27): "Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте, алилуја".
Одељак из Посланице Римљанима (6,3-11) излаже сврху и плодове Крштења, а у јеванђелском одељку који слушамо у чину ове Свете Тајне, говори се ο Спаситељевој заповести да иду и Крштавањем начине све народе његовим ученицима (Мт 28,16-20).
Са овим двема тајнама (Крштење и Миропомазање) спојено је омивање тела помазаних Светим миром да би се миро сачувало од обесвећења. Омивање је некада вршено после седам дана, ο чему имамо сведочанства из IV и V века, а данас се врши истога дана. На крају се над крштеним и миропомазаним врши чин шишања главе - Постриг, који се врши крстообразно, и символише одбацивање "сваке сувишне помисли". Чин се завршава богојављенским отпустом.