МЕСИЈА (грч: Μεσσίας; јев: Mašíaḥ - помазаник), избавитељ изабраног народа Божијег - Израиља. Јеврејска реч Месија одговара грчкој речи Христос (Χριστός) у Новом Завету, мада се у Новом Завету сусреће и транслитерација јеврејске речи Μεσσίας, у (Јн 1,41) и (Јн 4,25). У значењу помазаник, реч се може применити на сваког помазаника уљем. Израиљски цареви називани су помазаницима с обзиром на начин увођења у службу (2 Сам 2,10,35; 12,3,5). Реч се односи и на очекиваног кнеза јеврејског народа, који је према Божијем одређењу требало да га избави, и ο чијем су доласку пророци стално говорили. Тај очекивани кнез је био Месија, Помазаник, тј. посвећен у службу као цар и пророк.
Нови Завет
У Новом Завету реч се двапут односи на Исуса Христа (Јн 1,41; 4,25), а најранији наговештај (протојеванђеље) будућег избавитеља човека налазимо у (1 Мој 3,15). Благослов Симовим потомцима наглашено се наводи у Нојевим речима (1 Мој 9,26); затим следи обећање Авраму (1 Мој 12,2-3). Велики корак је начињен у (1 Мој 49,10) у пророчанству ο палици владалачкој "док не дође онај коме припада", где се први пут види да се обећање изричито односи на једну личност. Следећи одељак, обично навођен, јесте Валамово пророчанство: "... Изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља" (4 Мој 24,17-19). Мојсијево пророчанство такође заслужује велику пажњу: "Пророка ћу им подићи између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим" (5 Мој 18,18). Многобројни су одељци из Псалама који се односе на Месију, као (Пс 2,8,16,22,69,110), у којима се пророчанство о Месији јасније изражава. Јавља се име Помазанога, тј. цара, и Месија има да дође из Давидове лозе. У пророчким песмама, Давид говори ο Његовом великом Царству које ће бити духовно, а не овоземаљско и пролазно (Пс 2,21,40,110). На другим местима предсказује се како Он страда и подноси понижења (Пс 16,22,40; Ис 53). Каснији пророци приказују Месију као цара и владара из Давидовог дома, који ће доћи да обнови и васпостави израиљски народ и очисти Своју (старозаветну) Цркву, као код (Јер 11,40-66). Одељак у (Мих 5,2) (уп. Мт 2,6) не изазива сумњу код чланова Синедриона у вези са местом Месијиног рођења. На Давидову лозу такође алудира пророк Захарија (12,10-14). Долазак Претече и Помазаника јасно је предсказан и код (Мал 3,1; 4,5-6). Фарисеји и они Јевреји који су очекивали Месију тражили су овоземаљског кнеза. Апостоли су такође овако мислили све до Васкрсења Христовог (Мт 20,20-21; Лк 24,21; Дап 1,6); одразе чисте вере налазимо у (Лк 2,30; 23,42; Јн 4,25).