МЕСЕЦОСЛОВ (менологион); распоред и детаљи Црквених богослужења за све дане у години, подељене по месецима, па отуда и назив; саставни део велике већине богослужбених Црквених књига; проширени Црквени календар са детаљима неопходним за правилно савршавање богослужења: тропари и кондаци, поредак читања посланица и Светог Јеванђеља, итд. Због свог значаја за правилан ток богослужења, штампа се у следећим књигама:
- Типик: Други део од 47. до 52. главе садржи месецослов за читаву годину са указивањем на особености богослужења за све дане Црквене године и за Свету Четрдесетницу до Недеље свих светих.
- Великом Часослову такође се придодаје Месецослов.
- Као допуна у Требник улази и Месецослов.
- Богослужбено Јеванђеље - табеле које се штампају показују распоред читања по седмицама, почев од првог дана Васкрса, друга показује распоред читања по данима и месецима (Месецослов).
- На крају Апостола налазе се табеле као и на крају Јеванђеља, које указују на поредак читања, најпре по седмицама, почев од првог дана Васкрса, потом Месецослов који указује на поредак читања по датумима у месецу, затим на читање различитим зборовима светих, и у разним случајевима приликом обављања "треба".
- Псалтир са последованијем садржи као додатак читав Часослов, у коме се налазе не само часови, него и међучасја, затим Месецослов са свим тропарима и кондацима за све дане богослужбене године, а такође за период Великог поста са припремним недељама и Страсном седмицом, као и за период од Васкрса до Недеље свих светих, тропари и кондаци Октоиха, тропари и кондаци општег Минеја.
- Служебник - садржи допунске целине као што су збирка отпуста, прокимени, Месецослов..
За развој Месецослова у облику у коме га ми данас познајемо, заслужан је Свети Јован Дамаскин. Он је саставио многе посмртне песме, Октоих, Ирмологију, Месецослов, Канон пасхални, и написао многа друга богословска дела.