КАНОНИ ЈОВАНА ПОСТНИКА; правила духовницима ο томе како да врше Свету Тајну Покајања и како да на грешнике налажу правила ο покајању. Ова правила, која се налазе и у збиркама Црквених закона (Епитимијни номоканон Јована Постника), дефинисана су у делу Формулар и поредак у погледу оних који се исповедају (грч: Ακολουθία και τάξις έπί έξομολογουμένων), које је приписано цариградском Патријарху Јовану Постнику (582-595).
Покајни номоканон Јована Постника је до нас стигао у неколико различитих верзија, али им је основа свима иста. Номоканон прави разлику да ли је грех већ почињен, или је био тек у облику грешних помисли. Међутим, одређење епитимије по номоканону, не врши се само по мери греха, него и по мери оног који се каје, тј. по оцени његовог духовног стања и онога што је он већ проживео. Епитимије се састоје у строгом посту, свакодневном молитвеном правилу и давању милостиње.
Сматра се да је први превод на црквенословенски језик начинио Св. Методије. Од XVI века, шири се номоканон у другом издању, састављен од атонских духовника-јеромонаха. У том облику се штампа и у оквиру Великог требника.