ГЛУВНА НЕДЕЉА, ГЛУВА НЕДЕЉА - Пета недеља Васкршњег поста, која је назив добила по томе што се увелико и далеко ушло, у глувно време поста. У служби ове недеље, верни се позивају да своје подвиге удвоструче како би препловили велику пучину поста која стоји пред њима, истовремено их тешећи и храбрећи чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу.“ Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост: „Завапи Христу Богу који је распет за тебе“, каже Црква, „и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме.“
Химне служби ове недеље написали су: Софроније Јерусалимски, Андреј Критски, Јосиф и Теодор Студит. „Да људи не би били лењиви према духовним подвизима“, Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у недељу, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа. У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поје цео Велики канон Св. Андрије Критског и житије Св. Марије Египћанке. Ова недеља је иначе посвећена великој покајници Марији Египћанки, која се четрдесет седам година подвизавала у пустињи, проводећи живот у покајању, посту и молитви, па се негде још назива и стајање Марији Египћанки.
Народни обичаји
У ову недељу се не раде велики послови, не одлази на пут, не гони стока на пашу, не гради ништа, чак ни на мобу не иде. У ову недељу се не свира, не игра и не пева, па назив Глувна и одатле долази.