ЕКУМЕНИЗАМ - јеретички покрет за међусобни дијалог између религијских скупина које често себе називају "хришћанским". Утемељен је крајем XIX века (1897), на конференцији 194 англиканска бискупа у Ламбету. На том скупу формулисани су и основни принципи тог покрета. Суштина Ламбетске конференције јесте афирмисање тзв. догматског минимализма, што значи да се полази од чињенице да јединство религиозних протестантских скупина треба тражити у минимуму богословских учења, па су на основу тога проистекла три принципа која су потврђена на овој конференцији:
1. Принцип минималне заједничке основе коју је требало да чине: Свето Писмо (без Светог Предања), Никеоцариградски Символ Вере, крштење и евхаристија (само две Свете Тајне).
2. Принцип толерантности према учењу других религиозних скупина, са великом спремношћу на компромис.
3. "Теорија грана" која полази од идеје да је Христова Црква разгранато дрво, чије стабло представља једну недељиву Цркву. Гране представљају разне религиозне скупине које су међусобно равноправне и манифестују једну Цркву. Ниједна грана појединачно није Црква, нити поседује пуноћу Истине.
Нити један од ова три принципа екуменистичког покрета није ни близу основа Православне вере. Заправо, можемо рећи да су сва три принципа типично протестантски у својој основи, јер је реч о:
- Одбацивању Светог Предања.
- Одбацивању Светих Тајни и признавање само двеју.
- Потенцирању толерантности и компромиса према јересима.
- Релативизацији еклисиологије, тј. промовисању протестантске измишљотине о "апстрактној" и "невидљивој" цркви.
Један од нуспродуката свејереси екуменизма је и организација позната под називом "Светски савез цркава", основана 1948. године.