ЕДЕМ (милина, задовољство), земља у којој је био Богом насађени врт (Рај), за обитавање првих људи, који су одатле истерани. Реч Едем се иначе употребљава да означи свако место познато по својој лепоти и плодности. Положај едемског врта је тешко одредити. Налазио се "на истоку". Говорећи ο њему, Свето Писмо спомиње реке које су текле из Едема и напајале Рај и потом се делиле на четири реке: Фисон, Геон, Хидекел (Тигар) и Еуфрат (1 Мој 2,10-14). Последње две реке су познате, а прве две предмет су разних нагађања и претпоставки. Не налазећи ове реке на земљи, неки су преносили Едем на небо, други су му давали алегоријско значење; неки су, опет, претпостављали да је Едем у Африци (Етиопија и Абисинија), или у Јерменији, или на Кавказу, или у Месопотамији или другде.
Код разних древних народа чувало се много различитих предања ο Едему и блаженству људи настањених у њему. Сама реч "Едем" на јеврејском се изговара као "еден", и доводи се у везу са сумерском речи која значи "равница, степа" (един). У (1 Мој 2,8) спомиње се "врт у Едему", у (2,10) једноставно "Едем", а у (2,15; 3,23-24) говори се ο "врту едемском". У (1 Мој 2,9,16 и 3,1,2,3) ο њему се говори само као ο "врту". Био је извор четири наведене реке и место Дрвета живота и Дрвета познања, оба "усред врта" (1 Мој 2,9; 3,3). У Књизи постања је Едем врт који је Бог створио за човека, да удовољава људским потребама. После Књиге постања, ο Едему се највише говори у (Јез 28,11-19), што је варијанта извештаја ο Едему у Књизи постања; пророк га овде описује као "врт Божији" (28,13), који је на светој гори Божијој, из којег су херувими изгнали првог човека због мноштва безакоња. И док садржи многе заједничке мотиве из (1 Мој 2-3) (међу којима и изобиље драгог камења у Едему, 1 Мој 2,12; Јез 28,13), пророк Језекиљ се разликује од описа у Књизи постања јер Едем наводи као "врт Божији", док је у (1 Мој 2,15) он створен зарад човека да га он одржава и чува. Извештај код Језекиља разликује се и по томе што његов Едем има само једног становника. У 31. глави Књиге пророка Језекиља такође је реч о Едему као врту Божијем, уз широку алегорију дрвета које лепотом и величином надвисује сва дрвета у Едему (31,8-9,16,18). Едемски врт је метафора за обнову израиљске земље после ропства (Јез 36,35; Ис 51,3) - где се Едем наводи упоредо са "вртом Господњим". Код Јоила (2,3) у предсказању ο Дану Господњем предвиђа се прелазак земље из врта едемског у пустару.