ЧАСНА ТРПЕЗА (Tрпеза, Свети престо, Часни престо, Олтар, Велики олтар), у Православној Цркви, четвороугаони сто на једном, четири или пет стубова; седиште је и најважнији део олтарског простора у коме се врши Евхаристија, с честицом мошти која се приликом освећења храма ставља испод или у њу. Над олтаром постављан је балдахин, одн. циборијум (према Православној традицији у живопису и иконопису, приказивање унутрашњости храма је у оквиру архитектонских скраћеница, неретко само с циборијумом над часном трпезом).
Символика и облик
Према Црквеном учењу, символизује трпезу за којом је обављена Тајна вечера, али и Часни крст Христовог Распећа, Његову смрт и гроб, Васкрсење и Престо на који је сео поред Бога Оца, али и Небески олтар око којег анђелске силе служе Небеску Литургију.
Из практичних и символичких разлога, Часна трпеза је обично узвишена, као и у стара времена, када су такође били истакнути - "узвишени жртвеници". Током историје, нарочито за време турске окупације Православних народа и грађења малих храмова, као и у испосницама, неретко је Часна трпеза постављана уз сам зид апсиде, односно уз нишу.
Садржај на Часној трпези
На Часној трпези се налазе четири одеће - покривачи Светог престола:
- Приплотије, тј. срачица (κατασαρκιον - катасаркион); Кошуља од белог платна која символизује плаштаницу којом је било обавијено Тело Спаситеља.
- Илитон; Четвороугаоно платно у које се завија Антиминс, символизује платно у које је Богородица повила Богомладенца Христа по Његовом рођењу.
- Антиминс
Поред тога, на Олтару се налази и Јеванђеље, крстови, свећњаци, дароносица и дарохранилица. У току освећења храма, доња одећа - приплотије се обавија врпцом која символизује везе којима су везали Господа Исуса Христа док су Га водили на суд код првосвештеника Ане и Кајафе (Јн 18,24). Она се везује оки Часне трпезе тако да образује облик крста Господњег.