Царске двери

ЦАРСКЕ ДВЕРИ (прелепа врата), врата на иконостасу која отварају централни пролаз ка олтарском простору; врата кроз која само посвећени пролазе; врата која у току Свете Литургије буду затворена, а отварају се у одређеним тренуцима; врата око којих се у послење време воде многе полемике, јер их је јерес екуменизма напала, тако да њени заговорници теже да их потпуно уклоне, или барем држе отвореним током целог тока Литургије. Православни одговор на покушаје јереси екуменизма да промени поредак Литургије може се прочитати овде - Свету Литургију очувати и служити неизмјењену.

Место и улога

Уз Царске двери, током времена усталиле су се и северне и јужне (леве и десне) двери, које отварају пролаз према проскомидији и ђаконикону. Старохришћанске олтарне преграде, постављане на источној страни или средини цркве, често и око гроба мученика, имале су задатак да разделе свето од профаног, духовни свет од материјалног. Проистекле су из древног обичаја одвајања светиње од додира са нечистим. У хришћанској цркви, олтарска преграда, а касније иконостас који се на њој појавио и развио, има значење одвајања светога од несветог, а то такође символизује одвајање видљивог од невидљивог у личности Богочовека Исуса Христа.

Уосталом, архитектонски склоп византијског храма представља потпуно функционалну подлогу за сликарство - живопис оваквог програма. Зато олтар одвојен преградом, односно заклоњен иконостасом, јесте Небо на земљи; Његову славу и светињу оглашавају и сведоче вернима у лађи цркве ликови са иконостаса који су њима лицем окренути.

Символика

Сомволика Царских двери, поготово њиховог отварања и затварања, веома је присутна у Православној теологији. Па тако, отварање означава обећање да ће се вернима отворити Царство Небеско. Затварање, међутим, означава да су људи лишени небеског Раја услед њиховог грехопада. Оне што стоје у храму то подсећа на њихову грешност, која их још увек чини недостојнима да уђу у Царство Божије. Само је Христов подвиг омогућио вернима да поново буду причасници небеског живота.

Током богослужења, овом општем символичком значењу, присаједињују се и појединачна, посебна значења. После литургијског Великог входа, а који означава полазак Христа Спаситеља на крсни подвиг и смрт ради нашег спасења, затварање Царских двери означава полагање Исуса Христа у гроб. Свети Јован Богослов је у Откровењу, видео двери која се отварају у Небо, и видео је да се отвара Небески храм. На тај начин, богослужбено отварање и затварање Царских двери символизује оно што се догађа на Небесима.

Историјат и поставка

Монументалне грађевине, као Света Софија у Цариграду, имале су, не само сва три пролаза него и троја врата на њима. Током X и XI века, усталиле су се Царске двери на олтарским преградама ο чему сведоче ликовни извори, сликарство минијатура па и фреско. Прво се на Царским дверима јавила троделна композициона поставка. Свако крило добило је централни, правоугаони већи сегмент, доњи мањи и горњи, који прати горњу облину двери. Од средине XII века оне добијају своју уобичајену, канонску представу Благовести. Ова тема заузима ово место као тема инкарнације и у вези с пророштвом Језекиљевим: "Врата кроз која ће Господ проћи, а која ће остати затворена." Тренутак у Литургији када свештеник пролази кроз Царске двери поистовећује се са моментом Страшног суда.

На катапетазмама се често уместо Благовести поставља представа Св. Јована Златоустог и Св. Василија Великог, са или без фигуре Исуса Христа; детаљ представе Служење Свете Литургије, композиције која се види у олтарској апсиди када се разгрне Царска завеса. Од XIV века, на горњи део двери, постављају се фигуре Давида и Соломона, често са свицима на којима су исписане речи пророштва које се односе на оваплоћење и као прародитељи Богородице и Христа, а на доњем сегменту су најчешће фигуре Апостола Петра и Павла. Бочне двери, уколико их има, или само оне које воде проскомидији, бивају украшене представама Арханђела Михаила и Гаврила у својству чувара светиње; ову улогу ове фигуре имају и при улазним вратима у наосу или припрати.

Понекад, Царске двери немају представу Благовести већ су украшене, као хиландарске, орнаментом изведеним интарзијом од кости. Сматра се да су, после хиландарских, у српској уметности најстарије Андрејашке двери из друге половине XIV века, из манастира Св. Николе Шишевског у клисури Треске, сада у Народном музеју у Београду. Упоредо са растом олтарске преграде, која је добијала нове низове икона и Царске двери су бивале не само више већ су добиле додатак, горње двери, украшен представом Гостољубље Аврамово или Душе праведних у руци Господњој, теме које се надовезују на евхаристички и есхатолошки смисао олтарске преграде.

Када се отварају и затварају Царске двери?

Велики Типик, глава 5.

- На свеноћном бденију, отварају се Царске двери одмах у почетку, кад свештеник кади, а после возгласа "Слава свјатјеј.." се затварају.

- На вечерњу се отварају ради Входа, кад се на "Господи воззвах.." запоје "Слава..", а по свршеном Входу, при појању прокимена се затварају; ако се читају паримеји, онда се затварају на последњем им читању. Пре отпуста, кад свештеник рекне "Премудрост..", отварају се, а после отпуста се затварају.

- На јутрењу се отварају двери пред читањем Св. Јеванђеља при речима "Премудрост, пазимо..", а затварају се после возгласа "Милошћу и добротом.." (Ακο се поје полијелеј, отварају се двери и при појању Пс. 135. код речи: "Раздвоји Црвено море.." а затварају се по уласку свештеника у олтар, при појању сједална по полијелеју). Пред отпуст се отварају, а по отпусту се затварају.

- На јутрењу на Велику суботу, отварају се двери пред почетком опела Христовог, те свештеник и ђакон излазе кроз њих са свећом у руци и стану пред Гробом отпочињући опело, те стоје отворене до свршетка опела. За време појања великог славословија, отварају се двери и свештеник излази кроз њих до Гроба, ради обноса плаштанице, после свршеног обноса и очитаног Св. Јеванђеља свештеник улази у олтар, а двери се затварају после отпуста. И у суботу пете недеље поста двери се отварају при читању Акатиста.

- На часовима се отварају двери пред читањем Апостола и Св. Јеванђеља. На царским часовима, 24. децембра и 5. јануара, као и на Велики петак двери се отварају у почетку, а затварају се после отпуста. На Велики понедељник, Велики вторник и Велику среду двери се отварају ради читања Св. Јеванђеља.

- На Литургији Св. Василија Великог и Св. Јована Златоустог отварају се Царске двери, кад се поје "Блажени јесте.." или ако је Христов празник кад се поје трећи антифон а затварају се после прочитаног Св. Јеванђеља. На Литургији Василијевој или Златоустовој, која почиње са вечерњем, отварају се двери ο "Слава на Господи воззвах.." а затварају се после прочитаног Св. Јеванђеља. За време појања Херувимске песме двери се отварају ради Великог входа, а по свршеном Входу се затварају. После обављеног Причешћа у олтару, двери се отварају и стоје отворене све до отпуста. Ако се, по заамвоној молитви, свршава благодарење или призивање или други молебан, двери стоје отворене и тек после отпуста се затварају.

- На Литургији пређеосвећеној отварају се двери кад се поје "Слава на Господи воззвах.." а затварају се после отпојаног последњег "Да исправитсја.." или, ако се чита Св. Јеванђеље, по прочитању му. Ο Великом входу, кад се поје "Ниња сили.." отварају се, а после Входа се затварају. По обављеном Причешћу у олтару, отварају се и стоје отворене до отпуста.

- При архијерејској служби, на Литургији Златоустовој или Василијевој, двери се отварају пре почетка Литургије, а затварају се пред возгласом "Светиње светима.." После Причешћа у олтару, отварају се, а после отпуста се затварају; на пређеосвећеној Литургији отварају се у почетку, а при читању Пс. 103. се затварају; кад се јектеније говоре отварају се и остају тако до возгласа: "Пређеосвећена светиња светима.." По обављеном Причешћу у олтару, двери се отварају, а после отпуста се затварају.

- На Васкресеније на јутрењу царске се двери отворе кад свештеник полази Гробу по плаштаницу и остану тако отворене целе Светле седмице. Исто тако остају целе Светле седмице отворене и северне и јужне двери. Од недеље Томине до Спасова дне на свакој Литургији у почетку, кад се трипут поје "Христос воскресе.." стоје царске двери отворене.

- Двери остају отворене и за време великог освећења воде уочи Богојављења и на само Богојављење, као и при обручењу и венчању.