БЛАГОДАТ (грч: χάρις); дар Светог Духа, дар учешћа у светости, неизрециви преображај од Бога; чудесни синергизам верника са новим животом у Исусу Христу, животом који оснажује Дух Свети по Његовој мери, животом који нам даје могућност да у заједници са Господом Исусом Христом достигнемо пуноћу живота, обожење, а самим тим и сотириолошки чин - чин спасења - крајњи циљ нашег живота.
Благодат је енергија (грч: ενέργεια - дејство, радња, моћ) или лично божанско дејство. Српски израз благодат значи; дато добро, даровано добро које је од Бога; то је енергија о којој су Свети Оци на Шестом васељенском сабору (Цариград, 681) водили расправу и дали јој велику важност. Дух Свети је извор и давалац нестворених обожујућих енергија, одмеравајући благодат сваком по његовом труду (1 Кор 3,8). Манифестација труда је у вери, љубави, посту, милосрђу, молитви, трпљењу и свим осталим врлинама које човеков живот сигурно воде увиру у Царство небеско. Без неопходне благодати човек не може усвојити ниједну од јеванђелских врлина, па зато благодат представља суштинску карактеристику Православља и позив на веру и моћ троипостасног Бога.
Божија благодат се пројављује у Цркви и кроз Свете Тајне. Па тако, Света Тајна Покајања је благодат која сведочи ο самосвести човека; Света Тајна Крштења је његово друго рођење, преображај после пада у грех, јединствено достојанство и неопходност човека без кога свет нема смисла. Света Тајна Миропомазања која се врши у садејству са Крштењем уводи целог човека у благодат обожења човек постаје носилац Духа Светог, а "Печат дара Духа Светог" преображава његова природна осећања у натприродну димензију, утискује у њега духовна осећања, и човек прима благодат. Такав човек, верник, који са својом слободном вољом и чврстом одлуком, а посредством Духа Светог, прима божанска дејства и просветљења, прима Божију благодат.