АРТОС (грч. άρτος), квасни хлеб, нарочити хлеб или просфора која се спрема за Васкрс, Пасху. На хлебу је изображен знак Часнога Крста или Христовог Васкрсења. Као символ вечнога живота приноси се у спомен Васкрсења Господа Исуса Христа, јер је Он Хлеб "што силази са неба и даје живот свету" (Јн 6,33). Освећује се на Васкрс, после Заамвоне молитве на Литургији и кропи освећеном водом. Целе пасхалне седмице стоји на средини храма, обноси се сваки дан у литији око храма по завршеној Литургији и целива се заједно са иконом. У манастирима уноси се у трпезу, а после обеда опет се враћа у храм на своје место. У Светлу суботу после прочитане нарочите молитве, у храму или у манастирској трпези, артос се ломи и раздаје верницима, одн. житељима манастира пре обеда.
Артос се назива још и Панагија (Пресвета Богородица). У манастирима, посебно ο великим празницима, артос се пре почетка Св. Литургије поставља на посебан сто у цркви, испред иконостаса. По завршетку Литургије, свечано се преноси у трпезарију и полаже на панагијар (округли украшени подметач) испод или наспрам иконе Свете Тројице и Пресвете Богородице. После читања одређених молитава и по завршетку обеда настојатељ (игуман или архимандрит) врши свечано уздизање артоса према поменутим иконама и изговара речи: "Велико име Св. Тројице, Пресвета Богородице помози нам"; наставља се читање молитава, врши се ломљење и монасима и осталим присутним даје по парче артоса. Овај чин ο Панагији налази се у Часослову (Часловцу) и још неким богослужбеним књигама. По предању, настанак ове праксе везује се за апостолско доба. Наиме, Исус Христос се после Васкрсења јављао Апостолима и обедовао с њима, и они су после Његовог Вазнесења, у време обеда, остављали његово место празно и стављали за Њега хлеб; исто су чинили и за пресвету Богородицу после њене смрти и Успења.