АРХИМАНДРИТ (грч. αρχή - изнад, над и μάνδρα - стадо), онај који надгледа стадо (Исус Христос често за верујући народ користи синоним стадо, као символ невиности и честитости); у Византијској цркви помиње се од V века, а у старој Србској цркви први помен је из XI века, када се спомиње архимандрит пелагонијских манастира.
Архимандрит је у почетку био старешина неколико манастира, а касније ово је била почасна ознака за игумане или старешине најугледнијих манастира. У новије време, ово одликовање даје се заслужним свештеномонасима у позним годинама, не толико по угледу манастира, колико као знак захвалности за жртву коју су принели за напредак Црквеног живота и Цркве. У СПЦ ово највише одликовање у презвитерском чину монашког реда даје Свети архијерејски синод на предлог надлежног епархијског архијереја. Одговара одликовању протојереја ставрофора, што значи да архимандрит има право ношења напрсног крста.