АПСИДА (грч. ή άψίς, ή κόγχη), најисточнији зид храма; источни завршетак црквене грађевине најчешће полукружног, а може бити и полигоналног облика. Са становишта простора омогућује кретање иза олтара, тј. пролазак из северог у јужни део олтарског простора, и назад, служитељима у олтару за време Литургије, пошто је кретање у простору испред олтара дозвољено само свештенослужитељима. Олтар може а и не мора бити увучен у полукружни простор испред апсиде. Увек је покривена сводом у облику четвртине лопте. Споља је најчешће обликована полукружно, а може бити и полигоналног облика, односно као тространа или правоугаона. Постоје многобројни примери да је конха олтара уписана у правоугаоник са одвојеним бочним просторима, пастофоријама (Мала Азија, Сирија, Африка). У зиду апсиде обично постоји прозор, једноделан, дводелан или трифора (троделни прозор).