Апостолска правила
АПОСТОЛСКА ПРАВИЛА (грч: Κανόνες τώνάγίων Αποστόλων), или Правила (канони) Св. Апостола, зборник од 85 канона, која већином говоре ο клирицима. Први васељенски сабор (325) не спомиње овај зборник, али упоређењем неких правила (канона) апостолских с канонима тог Сабора, очигледно је да је овај зборник постојао (упоредите нпр. 1. канон са 21. апостолским правилом; 2. канон са 80. апостолским правилом). Осим тога, оци Антиохијског помесног сабора (341) позивају се на Апостолска правила (нпр. 21. правило Антиохијског сабора на 14. апостолско). Исто тако, Четврти васељенски сабор, одржан у Халкидону (451), позива се на Апостолска правила (нпр. 2. канон Сабора на 29. апостолско правило; 30. канон Сабора на 6. апостолско правило).
Прихваћеност у Цркви
Црква за 85 апостолских правила (канона) сматра да су сагласна са Светим Писмом, Светим Предањем и животом Цркве, и као таква добила су општеобавезни значај у Цркви. Такође, Трулски сабор је другим каноном утврдио обавезност 85 правила (канона). За њих се каже: "... да су примљена и потврђена од светих и блажених отаца, који су пре нас били, а која су и нама предана именом светих и славних Апостола." Од тада се поменути канони налазе на првом месту у свим канонским зборницима Цркве.
Прихваћеност изван Цркве
У канонским зборницима латинске јереси, њихов број је сведен на 50. Ова разлика објашњава се тиме што је Дионисије Мали (умро после 526. године) припремајући зборник канона Православне Цркве за потребе Епископа Стефана (писао је на латинском) морао да унесе у овај зборник само 50 апостолских правила, а да изостави последњих 35, стога што су она установљавала нешто што није било сагласно са обичајима ондашње римске цркве. Томе у прилог говори и 51. апостолско правило, које одређује: "Који Епископ, или презвитер, или ђакон, или други из свештеничког именика, уздржавају се од женидбе.... или нека се поправи, или нека буде извргнут и искључен из Цркве." У то време је у западном делу Цркве безбрачност (целибат) узео маха. На Првом васељенском сабору (325) ово питање је решено - целибат за свештенство није био општеобавезан.
Правила Светих Апостола
Правило 1
Епископа нека постављају два или три Eпископа.
(1. вас 4; 7. вас 3; Антиох 19,23; Лаодик 12; Сардик 6; Царигр 1; Картаг 13,49,50)
Правило 2
Презвитера нека поставља један Eпископ, исто и ђакона и остале клирике.
(Ап 26,70; 1. вас 19; Трул 33; 7. вас 14; Гангр 6; Лаодик 24,26,30; Василија Вел 51,89)
Правило 3
Епископ или презвитер, који противу установе Господње о жртви, принесе на олтару друго што, као мед или млеко, или уместо вина приправљену сикеру, или птице или какве животиње, или воћа, противно установи, осим нових класова, или грожђа, и то у своје време, нека се свргне. Нека буде забрањено доносити к олтару ишта друго, ван уља за свећњаке и тамјана, у време када бива свети принос.
(Ап 4; Трул 28,32,57,99; Картаг 37)
Правило 4
Првине сваког другог плода нека се шаљу дому Eпископа и презвитера, али не к олтару. По себи се пак зна, да ће Eпископи и презвитери то поделити и ђаконима и осталим клирицима.
(Ап 3,38,41; Гангр 7,8; Картаг 37; Теоф 8)
Правило 5
Епископ, или презвитер, или ђакон нека не изгони жену своју под изговором побожности. Ако је изагне, нека буде одлучен, а ако остане у томе упоран, нека се свргне.
(Трул 12,13,48; 1. вас 3; Гангр 1,4,9,10; Картаг 4)
Правило 6
Епископ или презвитер, или ђакон нека не узимље на себе световних послова; иначе нека се свргне.
(Ап 20,81,83; 4. вас 3,7; 7. вас 10; Картаг 16; Прводр 11)
Правило 7
Ако који Епископ, или презвитер, или ђакон буде светковао свети дан Пасхе прије пролетње равнодневнице заједно са Јудејима, нека се свргне.
(Ап 64,70,71; Трул 11; Антиох 1; Лаодик 37,38; Картаг 51,73,106)
Правило 8
Ако који Епископ, или презвитер, или ђакон или други из свештеничког именика, не причести кад бива свети принос, нека каже узрок, па ако је разложит нека му буде опроштено; не каже ли узрока нека се одлучи, јер је проузроковао штету народу и навео сумњу на онога који је принос свршио, као да га није правилно вршио.
(Анкир 1,2; Петра Алекс 10)
Правило 9
Све верне који долазе у Цркву и слушају Свето Писмо, а не остају за време молитве и светог причешћа, као такве, који неред у Цркви узрокују, треба одлучити.
(Трул 66, 80; Антиох 2; Сард 11)
Правило 10
Ако се ко са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се такав одлучи.
(Ап 11,12,32,45,48,65; 1 вас 5; Антиох 2; Картаг 9)
Правило 11
Ако се који клирик буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он.
(Ап 28; Антиох 4; Картаг 10)
Правило 12
Ако који клирик, или световњак, који је одлучен, или није достојан да буде примљен у клир, пође у други град без препоручнога листа, нека се одлучи и он и онај који га је примио.
(Ап 13,32,33; 4. Вас 11,13; Трул 17; Антиох 6,7,8,11; Лаод 41,42; Сард 9; Картаг 23,106)
Правило 13
Ако ли је већ био одлучен, нека му се продуљи одлучење, као таквоме, који је слагао и преварио Цркву Божију.
(Ап 12,33; Трул 17)
Правило 14
Епископ не сме, оставивши своју епархију, прелазити у другу, ма и од многих на то наговаран био, осим ако не буде некакав оправдани узрок који га побуђује да то учини, као изглед да може вишу корист својом благочастивом речју пренети онима који су тамо; али и ово он не може да учини по себи самом, него по суду многих Епископа и после врло многе молбе.
(Ап 33; 1. вас 15; 4. вас 5; Трул 20; Антиох 13,16,18,21; Сард 1,2,17; Картаг 48)
Правило 15
Ако који презвитер, или ђакон, или који други из именика клирика, остави своју епархију и пође у другу, те преместивши се са свем, настани се у другој епархији без знања свог Епископа, заповедамо, да такав не сме више обављати свету службу; нарочито пак ако буде позван од свога Епископа да се поврати, и не послуша, него остане упоран у томе нереду, нека има тамо општење само као световњак.
(1. вас 15,16; 4. вас 5,10,20,23; Трул 17,18; Антиох 3; Сард 15,16; Картаг 54,90)
Правило 16
А ако Епископ, код кога се такови налазе, не узимљући у никакав обзир наложену на исте забрану свештенодјејствовања, задржи их ипак као клирике, нека се одлучи, као учитељ нереда.
(Ап 15; 1. вас 15; Трул 17; Антиох 3)
Правило 17
Који се после крштења два пута женио, или је суложницу имао, не може бити ни Епископ, ни презвитер, ни ђакон, нити уопште у свештеничком именику.
(Ап 18; Трул 3; Василија Вел 12)
Правило 18
Који је узео удовицу, или пуштеницу, или блудницу, или ропкињу, или глумицу, не може бити ни Епископ, ни презвитер, ни ђакон, нити уопште у свештеничком именику.
(Ап 17; Трул 3, 26; Василија Вел 27)
Правило 19
Који је узео две сестре, или кћер брата (или сестре) не може бити клирик.
(Трул 26,54; Неокес 2; Василија Вел 23,78,87; Теоф Алекс 5)
Правило 20
Клирик који даје јемство за некога, нека се свргне.
(Ап 6,81; 4. вас 3,30; Сард 7; Картаг 75)
Правило 21
Евнух, који је по насиљу људи такав постао, или су му за вријеме гоњења осјечени мушки удови, или је таквим рођен, а достојан је, нека буде Епископ.
(Ап 22,23,24; 1. вас 1; Прводр 8)
Правило 22
Који је сам себе обезудио, нека не буде клирик; јер је самоубица и непријатељ божијега створа.
(Ап 22,23,24; 1. Вас 1; Прводр 8)
Правило 23
Ако је неко, пошто је већ ушао у клир, себе обезудио, нека се свргне; јер је убица самога себе.
(Ап 22,23,24; 1. Вас 1; Прводр 8)
Правило 24
Световњак који је сам себе обезудио нека се одлучи за три године; јер је зло замислио на свој живот.
(Ап 22,23,24; 1. вас 1; Прводр 8)
Правило 25
Епископ, или презвитер или ђакон који се затече у блудочинству, или да је погазио заклетву, или у крађи, нека се свргне, али не треба и да се одлучи, јер Св. Писмо каже: "не свети се два пута за исту ствар" (Наум 1,9). Тако исто и остали клирици.
(Ап 29,30; 1. вас 9; Трул 4,21; Неокес 1,8; Картаг 27; Василија Вел 3,32,51,70,82)
Правило 26
Од оних који су нежењени ступили у клир, заповедамо да се могу женити, ако хоће, само чтеци и појци.
(Ап 5,51; 4. вас 14; Трул 3,6,13,30; Анкир 10; Неокес 1; Картаг 16; Василија Вел 69)
Правило 27
Заповедамо да се свргне Епископ, или презвитер, или ђакон, који бије верне када сагреше, или неверне када злобе, и кроз то хоће да застраши, јер нас томе није никако Господ научио; напротив, када су га били, није повраћао бијењем, кад су га псовали није повраћао псовком; кад је трпио није претио
(1 Петр 2,23). (Прводр 9)
Правило 28
Ако се Епископ, или презвитер, или ђакон, који је због доказаних преступа правично свргнут био, усуди предузети службу, која му је некада била поверена, такав нека се сасвим искључи из Цркве.
(1. вас 5; 2. вас 6; 4. вас 29; Сардик 14; Антиох 4,12,15; Картаг 29,65; Василија Вел 88)
Правило 29
Ако који Епископ, или презвитер, или ђакон, новцем задобије ово достојанство, нека се свргне и он и онај који га је поставио, и сасвим нека се одлучи од заједнице, као Симон врачар од мене Петра.
(4. вас 2; Трул 22,23; 7. вас 4,5,15,19; Сардик 2; Василија Вел 90; Генад посл; Тарас посл)
Правило 30
Ако се који Епископ послужи световним властима, да кроз исте задобије Цркву, нека се свргне, пак и одлучи; а исто и сви они који с њим опште.
(1. вас 4; 7. вас 3; Лаодик 13)
Правило 31
Ако један презвитер, презријевши свога Епископа, посебни сабор сабере, и други олтар подигне, а не може окривити Епископа у чему противу благочестија и правде, нека се свргне као властољубац, и јер је самосилник. Исто тако нека се свргну и остали клирици и колико их уз њега стане; световњаци пак нека се одлуче. Али све ово нека буде, после прве, друге и треће опомене од стране Епископа.
(2. вас 6; 3. вас 3; 4. вас 18; Трул 31,34; Гангр 6; Сардик 14; Антиох 5; Картаг 10,11; Прводр 13,14,15)
Правило 32
Ако је један презвитер, или ђакон, одлучен од свог Eпископа, таквога презвитера или ђакона не сме примити други Eпископ, него само онај који га је одлучио, осим случаја да умре Eпископ који га је био одлучио.
(Ап 12,13,16; 1. вас 5; 2. вас 6; Антиох 6; Сардик 13; Картаг 11,29,133; Соф 1)
Правило 33
Нека се не прима никакав од страних Eпископа, или презвитера, или ђакона, без препоручнога листа; а кад такав лист поднесу, нека се просуди добро о њима, те ако су проповедници благочестија, нека се приме, ако ли пак нису, пошто им се даде колико им је нужно, не треба их у заједницу примати, јер много преваром бива.
(Ап 12,13; 4. вас 11,13; Антиох 7,8; Лаод 42; Картаг 23,106)
Правило 34
Епископи свакога народа треба да познају првога од њих и да га сматрају као главу, и ништа важнијега да не предузимљу без његовога знања, него сваки нека предузимље само оно што се тиче његове епархије и подручних места. Али ни онај први Eпископ нека не чини ништа без знања свију осталих Eпископа. Јер ће тако бити једнодушност и прославиће се Бог кроз Господа у Светом Духу, Отац и Син и Свети Дух.
(1. вас 4,6,7; 2. вас 2,3; 3. вас 8; 4. вас 28; Трул 36,39; Антиох 9)
Правило 35
Епископ нека се не усуди ван својих граница рукополагати у градовима и селима, која му нису потчињена; а ако се докаже да је то учинио без знања оних, којима припадају ти градови и села, нека се свргне и он и они које је рукоположио.
(1. вас 15; 2. вас 2; 3. вас 8; 4. вас 5; Трул 17; Анкир 13; Антиох 13,22; Сардик 3,15; Картаг 48,54)
Правило 36
Ако један Eпископ, који је већ постављен неће да се прими службе и старања о повереном му народу, нека се одлучи, док се не прими; исто тако и презвитер и ђакон. Ако пак он пође а не буде примљен, не с тога што је он о томе настојао, него по злоби народа; у таком случају он нека остане Eпископом, а клир дотичнога града нека се одлучи, што није знао да одлучи непокорни народ.
(1. вас 16; 4. вас 29; Трул 37; Анкир 18; Антиох 17, 18; Прводр 17; Кирила Алекс 1,2,3)
Правило 37
Два пута нека бива сабор Eпископа, и нека међу собом испитују догмате благочестија и решавају црквене спорове, који се истакну: први пут четврте недеље Педесетнице, а други пут дванаестог дана мјесеца хиперверетеја (октобра).
(Ап 34; 1. вас 5; 2. вас 2; 4. вас 19; Трул 8; 7. вас 6; Антиох 20; Лаод 40; Картаг 18,73)
Правило 38
Епископ нека води старање о свима црквеним стварима и нека њима управља, сећајући се да га Бог надзире; нити сме себи што од тих ствари да присваја, или да дарива својим рођацима оно, што је Божије: ако су сиромашни, нека им помогне као сиромасима, али под тим изговором нека не пропада што је Црквено.
(Ап 41; 4. вас 26; Трул 35; 7. вас 11,12; Анкир 15; Гангр 7,8; Антиох 24,25; Картаг 26,33; Прводр 7; Теоф Алекс 10; Кирила Алекс 2)
Правило 39
Презвитери и ђакони без знања Eпископа нека ништа не предузимљу, јер је он онај, који се има старати о народу Господњем и који има давати рачуна о њиховим душама.
(Ап 38,40,41; 7. вас 12; Лаод 57; Картаг 6,7,33)
Правило 40
Нека су тачно познате ствари Eпископове (ако таквих има) и тачно познате Господње; како би Eпископ имао власт при смрти оставити своје коме хоће и како хоће, и да се под изговором црквених ствари не оштете Eпископове, који може бити да има жену и деце, или рођака или слугу. Јер је и пред Богом и пред људима право да ни црква не подлегне каквој штети, кад се не знају ствари Eпископове, нити Eпископ или његови рођаци да буду под изговором цркве подвргнути заплени иметка, или да падну у парнице они, који Eпископу припадају, те се подвргне злу гласу смрт његова.
(Ап 38,41; 4. вас 22; Трул 35; Антиох 24; Картаг 22,26,81)
Правило 41
Наређујемо, да Eпископ има власт над црквеним стварима. Јер ако су њему поверене драгоцене душе људи, то тем више треба да је њему поверено старање о новцима, тако да он има власт са страхом Божијим и свом побожношћу са свиме управљати, те посредством презвитера и ђакона раздавати онима који су потребни. Исто тако (ако треба) нека и сам узимље на неопходне потребе за себе и за браћу странце, да у ничему не трпе оскудицу; јер и Божији закон заповеда, да који олтару служе од олтара нека се и издржавају; па ни војник о своме трошку не подиже оружје противу непријатеља.
(Ап 38,39; 4. вас 26; 7. вас 12; Антиох 24,25; Теофила Алекс 10,11; Кирила Алекс 2)
Правило 42
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се предаје игри и пијанству, или нека престане или нека буде свргнут.
(Ап 43,54; Трул 9,50; 7. вас 22; Лаод 24,55; Картаг 40,60)
Правило 43
Ипођакон или чтец, или појац, који то исто чини, или нека престане, или нека буде одлучен; тако исто и световњак.
(Ап 42,54; Трул 9,50; 7. вас 22; Лаод 24,55; Картаг 40,60)
Правило 44
Епископ, или презвитер, или ђакон, који тржи камате од дужника, или нека престане, или нека буде свргнут.
(1. вас 17; Трул 10; Лаод 4; Картаг 5,16; Василија Вел 14; Григор Ниски 6)
Правило 45
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се буде са јеретиком само и молио, нека се одлучи; ако им пак допусти као клирицима, да исто раде, нека се свргне.
(Ап 10,11,46,64; 3. вас 2,4; Лаод 6,9,32,33,34,37; Тим Алекс 9)
Правило 46
Наређујемо, да се свргне Eпископ, или презвитер који призна крштење, или жртву јеретика. Јер, како се слаже Христос с велијаром? Или какав удел има верни са неверником?
(Ап 47,68; 1. вас 19; 2. вас 7; Трул 95; Лаод 7,8; Василија Вел 1,47)
Правило 47
Епископ, или презвитер, ако изнова крсти онога, који у истини има крштење, или ако не крсти онога, који је од нечастивих био оскврњен, нека се свргне; јер се наругао крсту и смрти Господњој и не разликовао праве свештенике од лажних свештеника.
(Ап 46,49,50; 1. вас 8,19; 2. вас 7; Трул 84,95; Лаод 32; Картаг 48, 72; Василија Вел 1,47,91)
Правило 48
Ако који световњак прогне жену своју, па узме другу, или од другога отпуштену, нека буде одлучен.
(Трул 87,93; Анкир 20; Картаг 102; Василија Вел 9,21,35,48,77)
Правило 49
Ако који Eпископ, или презвитер, сходно установи Господњој, не крсти у име Оца и Сина и светога Духа, него у три безначелна, или у три сина, или у три утешитеља, нека буде свргнут.
(Ап 46,47,50,68; 2. вас 7; Трул 78,84,95,96; Неокес 12; Лаод 47,48; Картаг 45,48,72,110; Василија Вел 1,91)
Правило 50
Ако који Eпископ, или презвитер не изврши у једној тајни три погњурења, него једно погњурење, које се даје у смрт Господњу, нека буде свргнут. Јер не рекао Господ: у моју смрт крстите, него: идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина исветога Духа.
(Ап 46,47,49; 2. вас 7; Трул 95; Неокес 12; Лаодик 47; Картаг 47; Василија Вел 1,91)
Правило 51
Ако се који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или други из свештеничког именика, уздржавају од женидбе, и меса и вина, не ради вежбања у добру, него ради гнушања заборављајући, да је све много добро и да је Бог створио човека мушко и женско, те зло говорећи осуђују створење, такав или нека се поправи, или нека буде свргнут и искључен из цркве. Исто тако и световњак.
(Ап 53,66; 4. вас 16; Трул 13; Анкир 14; Гангр 1,2,4,14,21)
Правило 52
Ако који Eпископ или презвитер, не прими него одбије онога који се обраћа од греха, нека буде свргнут; јер тем жалости Христа, који каже: радост бива на небу за једног грешника који се каје.
(1. вас 8; Трул 43,102; Василија Вел 74)
Правило 53
Ако се који Eпископ, или презвитер, или ђакон, клони меса и вина у празничне дане, јер се гнушава, а не ради вежбања у добру, нека буде свргнут, јер је жигосан на својој савјести и узроком је саблазни за многе.
(Ап 51,66; Анкир 14; Гангр 2,21)
Правило 54
Ако се који клирик затече да у крчми једе, нека се одлучи; осим случаја да се на путу из потребе заустави у гостионици.
(Трул 9; Лаод 24; Картаг 40)
Правило 55
Ако који клирик увреди Eпископа нека буе свргнут, јер: "старешини народа свога не говори ружно" (Дап 23,5).
(Ап 31,39; 4. вас 8; Трул 34; Лаод 57; Картаг 7)
Правило 56
Ако који клирик увреди презвитера, или ђакона, нека буде одлучен.
(1. вас 18; Трул 7; Лаодик 20; Василија Вел 89)
Правило 57
Ако који клирик исмејава хромога, или глувога, или слепога, или слабога у стопалима, нека се одлучи. Тако исто и световњак.
Правило 58
Епископ или презвитер, који занемарује клир или народ, и не поучава их благочестију, нека се одлучи; ако пак устраје у немару и безбрижности, нека буде свргнут.
(Трул 19; Сардик 11; Лаодик 19; Картаг 71, 121, 123)
Правило 59
Ако који Eпископ, или презвитер, кад је један од клирика у потреби, не пружи што му треба, нека се одлучи; а ако устраје у томе, нека буде свргнут, као убица брата свога.
(Ап 4,38,41; Гангр 7,8; Картаг 37; Теоф Алекс 8)
Правило 60
Који на зло народа и клира износи у цркви за свете лажно насловљене књиге нечастивих, нека буде свргнут.
(Ап 85; Трул 63; 7. вас 9; Лаодик 59,60; Картаг 24; Атан Вел о празницима; Григ Бог о књигама Св. Писма)
Правило 61
Ако буде каква тужба противу верника за блудочинство, или прељубу, или за неко друго какво забрањено дело, пак се то докаже, у клир нека се не прима.
(Ап 25; 1. вас 2,9,10; 2. вас 6; Трул 33; Анкир 12; Неок 1,9,12; Картаг 128,129,130; Василија Вел 89; Григ Ниски 5,6; Теоф Алекс 3,6)
Правило 62
Ако се који клирик из људске бојазни од Јудеја, или Јелина, одрече Христова имена, нека се искључи; ако ли се одрече имена клирика, нека буде свргнут; покаје ли се нека се прими као световњак.
(1. вас 10; Анкир 1,2,3,12; Петра Алекс 10,14; Атан Вел посланица Руфинијану; Теоф Алекс 2)
Правило 63
Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или други из свештеничког именика, буде јео месо у крви душе његове, или задављено од других зверова, или мрцину, нека буде свргнут, јер је ово закон забранио, а ако је световњак, нека се одлучи.
(Трул 67; Гангр 2)
Правило 64
Ако који клирик, или световњак пође у синагогу јудејску, да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.
(Ап 7,45,70,71; Трул 11; Антиох 1; Лаод 6,29,33,37,38)
Правило 65
Ако који клирик удари кога у свађи и једним га ударцем убије, нека буде свргнут због своје нагловитости; а ако је световњак, нека се одлучи.
(Ап 27; Прводр 9; Анк 22,23; Василија Вел 8,54,55,56,57; Григ Ниски 5)
Правило 66
Ако се који клирик затече да пости у дан Господњи, или у суботу (осим једне једине), нека буде свргнут; а ако је световњак, нека се одлучи.
(Ап 51,53; 4. вас 16; Трул 13,55; Анкир 14; Гангр 18,21; Лаод 29,49,51)
Правило 67
Ако ко насилује незаручену девојку, нека се одлучи; нити му је допуштено другу узимати, него треба да држи ону, коју је на такав начин изабрао, макар да је и сиромашна.
(4. вас 27; Трул 92,98; Анкир 11; Вас Вел 22,25,26,30,69)
Правило 68
Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, прими од кога друго рукоположење, нека буде свргнут и он и онај који га је рукоположио; осим случаја да се докаже, да је од јеретика био рукоположен. Јер који су од такових крштени, или рукоположени, не могу бити ни верни, ни клирици.
(Ап 46,47; 1. вас 8,19; 2. вас 4; 3. вас 5; Лаодик 8,32; Картаг 36,48,57,68; Вас Вел 1,3)
Правило 69
Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, осим ако није запречен телесном немоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека се одлучи.
(Трул 29,56,89; Гангр 19; Лаодик 49,50,51,52; Дион Алекс 1; Петар Алекс 15; Тимот Алекс 8,10)
Правило 70
Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или други из именика клирика, буде постио заједно са Јудејима, или светковао с њима празнике, или примао од њих њихове празничне дарове, као пресне хљебове или шта сличнога, нека буде свргнут; а ако то учини световњак, нека се одлучи.
(Ап 7,64,71; Трул 11; Антиох 1; Лаодик 29,37,38; Картаг 51,73,106)
Правило 71
Ако који Хришћанин принесе уље у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или свеће пали кад су њихови празници, нека се одлучи.
(Ап 7,64,70; Трул 11,94; Анкир 7,24; Антиох 1; Лаодик 29,37,38,39; Картаг 21)
Правило 72
Ако који клирик, или световњак, понесе из свете цркве воска или уља, нека се одлучи, и петоструко нека поврати од онога колико је узео.
(Ап 25,38,73; Антиох 25; Прводр 10; Григ Ниски 8)
Правило 73
Посвећени сасуд златни или сребрни, или ткање, нико нека не узимље на домаћу употребу, јер је то безаконито дело. А који се у томе затече, нека се казни одлучењем.
(Ап 25,38,72; Прводр 10; Григ Ниск 8; Кир Алекс 2)
Правило 74
Епископ који је у нечему оптужен од људи, који заслужују да им се вјерује, треба да од Eпископа буде позван; па ако се одазове и исповеди, или буде изобличен, нека се одреди казна. Ако позван не послуша, нека се позове и други пут, пославши по њега два Eпископа. Ако ни тада не послуша, нека се позове и трећи пут, пославши по њега опет два Eпископа. А ако и то презре и не одазове се, сабор нека изрече противу њега што нађе да заслужује, да не би помислио, да ће добити шта од тога, што се уклања од суда.
(Ап 34,37,75; 2. вас 6; 4. вас 9, 17,19,21; Трул 8; Антиох 14,15,20; Лаодик 40; Сард 4; Картаг 8,10,11,12,15,18,19,59,104,107,128,129,130,132; Прводр 13; Теоф Алекс 9)
Правило 75
Нека се не прима јеретик, да сведочи противу Eпископа, али ни један само верни. Јер на устима два или три сведока мора остати свака рјеч.
(1. вас 2; 2. вас 6; Картаг 59,131,132; Теоф Алекс 9)
Правило 76
Епископ, да угоди брату или сину, или другоме рођаку, не сме постављати на Eпископско достојанство кога хоће, јер не право стварати наследнике Eпископства и што је Боже подлагати човечијој угодности, нити је слободно Цркву Божију стављати под власт наследника. А који то учини, нека буде кажњен одлучењем, а постављење нека буде ништавно.
(Ап 1,30; 1. вас 4; 7. вас 3; Антиох 19,23; Картаг 22,49)
Правило 77
Ако ко има покварено око, или је повређен у нози а достојан је Eпископства, нека буде; јер телесна га мана не погани, него душевни порок.
(Ап 22,23,25,29,78,80; 1. вас 2,9,10; 4. вас 2; Трул 10,22,23; 7. вас 4,5,15,19; Неокес 1,9; Лаодик 4,12; Картаг 5,15,16,45,63; Прводр 8; Вас Вел 61,64,82,90; Григ Ниски 5,6)
Правило 78
Глуви пак и слепи нека се не поставља за Eпископа, не што је опогањен, него да не буде сметње у црквеним пословима.
(Ап 22,23,25,29,77,80; 1. вас 2,9,10; 4. вас 2; Трул 10,22,23; 7. вас 4,5,15,19; Неокес 1,9; Лаодик 4,12; Картаг 5,15,16,45,63; Прводр 8; Вас Вел 61,64,82,90; Григ Ниск 5,6)
Правило 79
Ако је ко бесомучан, нека не буде клирик, па ни са вернима нека се не моли; оздрави ли, нека се прими, и ако је достојан, нека буде и клирик.
(Трул 60; Тим Алекс 2,3,4,14)
Правило 80
Неумесно је да онај, који је тек из незнабожачкога живота прешао и крстио се, или се из неваљалога начина живљења тек обратио, постаје одмах Eпископ; јер није у реду да онај, који ни сам још није испитан, постане учитељем других, осим случаја да се то по Божијој благодати догоди.
(1. вас 2; 7. вас 2; Неокес 12; Лаод 2,12; Сардик 10; Прводр 17; Кир Алекс 4)
Правило 81
Рекли смо да Eпископ или презвитер не треба да се даје на јавне управе, него да се бави само црквеним потребама. Нека се дакле склони, или да тога не чини, или нека буде свргнут, јер по заповеди Господњој: "нико не може два господара служити" (Мат 6,24).
(Ап 6,20,83; 4. вас 3,7; 7. вас 10; Картаг 16; Прводр 11)
Правило 82
Робови без приволе господара и на огорчење оних који њима владају, не допуштамо да се примају у клир, јер то узрокује забуну у кућама. Али ако се нађе неки роб да је достојан да се рукоположи на који степен јерархијски, као што се и наш Онисим нашао, и господари даду приволу и ослободе га и из куће га отпусте, нека се тада рукоположи.
(Ап 6,81,83; 4. вас 4; Трул 85; Гангр 3; Катраг 64,82)
Правило 83
Епископ или презвитер, или ђакон, који се бави војничким пословима, и хоће да задржи и једно и друго, то јест, и римско поглаварство и свештеничку службу, нека буде свргнут. Јер што је царево цару, а што је Божије Богу (Мт 22,21).
(Ап 6,81; 4. вас 3,7; 7. вас 10; Картаг 16; Прводр 11; Вас Вел 55)
Правило 84
Ако ко противзаконито увреди цара, или народнога старешину, нека подлегне казни, и то, ако је клирик, нека буде свргнут, ако ли је световњак нека се одлучи.
(Ап 55,56)
Правило 85
Нека вам свима, клирицима и световњацима, буду поштована и свете књиге Старога Завета:
Мојсијевих пет: постанак, излазак, левитска, бројеви, закони поновљени; Исуса Навина једна; Судија једна; О Рути једна; Царства четири; Паралипоменом, књиге дана две; Јездре две; О Јестири једна; Макавеја три; О Јову једна; Псалтира једна; Соломонове три: приче, еклисијаст, песма над песмама; Пророка дванаест: Исаије једна; Јеремије једна; Језекиља једна; Данила једна.
Ван овога пак, нека вам буде напоменуто, да би ваши млађи изучавали мудрост многоученога Сираха. Наше пак (то јест Новога Завета):
Јеванђеља четири: Матеја, Марка, Луке и Јована; Павлових посланица четрнаест; Петрове посланице две; Јованове три; Јаковљева једна; Јудина једна; Климентове посланице две; и установе, које су мном Климентом за вас Eпископе у осам књига издане, али које не треба међу свима распростирати, јер у њима има тајанственога; и Дела наша апостолска.
(Ап 60; Трул 2; Лаодик 60; Картаг 24; Атан Вел о празницима; Григ Бог о књигама Светог Писма; Амфил о књигама Св. писма)