Апостол

АПОСТОЛ (грч: απόστολος), посланик, благовесник. Најчешће се овај назив поистовећује са Дванаесторицом првоизабраних ученика Христових (Лк 6,12-13; Мт 10,1-4; Мк 3,14). Број Апостола упућује на број племена Израиљевих. Њихова имена су: Симон Петар, Андреј, Јаков Зеведејев, Јован, Филип, Вартоломеј, Тома, Матеј, Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј, Апостол Симон Кананит и Јуда Искариотски. Јуда је изгубио апостолство због издаје, а на његово место је изабран коцком (жребом) Матија (Дап 1, 25-26). Броју од 12 Апостола прибројан је и Св. Павле који је изабран на посебан начин (Дап 9,3-20).

После Васкрсења, број Апостола се повећао, јер је Господ још за време овоземаљског живота изабрао 70 (одн. 72) "малих" Апостола, Седамдесеторицу;

 

 

Апостол - Богослужбена књига

АПОСТОЛ богослужбена библијска књига, у Православном богослужењу, чита се сваки дан, недељом и празником, пре читања Светог Јеванђеља, утврђеним редом. Књига Апостол почиње Делима апостолским, чији је аутор Апостол Лука. После Дела апостолских, долазе саборне посланице Св. Јакова, Петра (две), Јована (три) и Јуде, а после њих, четрнаест посланица Св. Павла: Римљанима, Коринћанима (две), Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, Солуњанима (две), Тимотеју (две), Титу и Филимону.

Апостол су превели словенски Апостоли Константин (Кирило) и Методије пре њиховог доласка у крајеве где су мисионарили. Подела Апостола на стихове и зачала (одељке) за богослужбену употребу приписује се, по једнима, александријском ђакону Евталију из V века, а по другима Сулкису, ђакону, а потоњем Епископу у Египту. У богослужбеној употреби су три основна типа Апостола:

Апостол пуног састава у коме је текст изложен редом од Дела апостолских па све до Посланице Jeвpeјима. Има укупно 335 зачала. На крају текста изложен је пасхални синаксар за сваки дан, од Васкрса до Великог васкршњег поста, литургичка упутства ο распореду читања сваког посебног одељка. Почетак и крај зачала обележен је на маргинама или у самом тексту.

Кратки изборни Апостол предвиђа читања за сваки дан од Васкрса па све до Духова (Педесетнице); наиме, Дела апостолска, без појединих глава, и један одломак из Посланице Ефесцима, зачала за суботе и недеље од Педесетнице до Васкршњег поста, зачала из посланице Св. Павла и саборних посланица, за суботе и недеље Васкршњег поста, за све дане Страсне седмице и, на крају, зачала из разних посланица. После кратког изборног Апостола налази се месецослов, и распоред читања по календару.

Потпуни изборни Апостол има зачала за све дане у току пасхалног и духовског периода, за суботе и недеље у току Васкршњег поста и за сваки дан у току Страсне седмице. На крају овог Апостола налази се месецослов.