АНТИМИНС (уместо стола), четвороугаоно платно, обично ланено, на којем је изображено полагање Исуса Христа у гроб. Око умрлог Христа су Пресвета Богородица, жене мироносице, Јосиф Ариматејски и Никодим, тајни Христови ученици. На првим, најстаријим антиминсима, био је изображен само Часни крст. Антиминси воде порекло из времена гоњења Хришћана, који су Литургију, и уопште своја богослужења, вршили у катакомбама и на гробовима хришћанских мученика. Као платно које се лако могло уклонити, антиминс је служио као замена за Часну трпезу, и уклањао се за време опасности заједно са евхаристијским даровима како би се сачували од обесвећења. Сходно седмом канону Седмог васељенског сабора, Архијереј приликом освећења антиминса ставља у њега делић моштију. Антиминси се освећују пре или у току Литургије, по чину изложеном у Архијерејском чиновнику и остају на Часној трпези седам дана, с тим што се на њима служи сваки дан Литургија. У натпису који се налази на доњем делу антиминса, спомиње се храм у којем је антиминс освећен, датум освећења, име Архијереја који га је осветио, а такође и назив храма коме се антиминс даје.
