Молитве преподобном оцу нашем СИМЕОНУ МИРОТОЧИВОМ - Чудотворцу

Молитва прва преподобном оцу нашем СИМЕОНУ МИРОТОЧИВОМ - Чудотворцу

О, преподобни оче Симеоне, Студенички чудотворче! Србски жупану Стефане, монасима мироточиви Симеоне, хитри помоћниче! У дане земаљског живота твога, од тебе празан нико не отхода. Свима си радост у сусрету био. Сви су се радовали гласу твоме, Симеоне, преподобни оче! А сад, оче, на нас погледај, сатани нас крволчном не предај! Светли нас са Горњих Висина да нас не улови греха чамотиња! Посети, свече, нашу немоћ, обуци нас у будну спремност! Нек нам Љубав Божја никад и не нестане, заштита твоја над Отаџбином да не престане! О, преподобни оче, наслеђу твоме залуталоме недостижно је избројати мноштво чудеса твојих, нанизаних као на Небу звезда број. Чудеса твојих дарови се излише у све крајеве земље твоје крстоносне. Подари нам духовне снаге, од греха ослобођење. О, претихи и кротки угодниче Божји, уведи нас, да без спотицања уђемо у Царство Животопочетне и Нераздељиве Тројице, где ти обитаваш и сијаш у Незалазној Светлости и Слави, да и ми певамо свакој твари: Хвалите Господа! Амин.

 

Молитва друга преподобном оцу нашем СИМЕОНУ МИРОТОЧИВОМ - Чудотворцу

О, свети Симеоне Мироточиви, оче рода Србскога, теби се молимо и преко тебе од Бога милост просимо, ми убожјаци и просјаци земаљски, ми последњи од последњих што се родише на тужној и грешној земљи овој. Јер ако, благодаћу Божијом, ти и данас проходиш по земљи Србској, онда се сигурно на Небо са сузама и непреболним болом враћаш, и питаш се шта то остаде од свете Србије твоје и од светих Срба твојих. Само страшила од греха и болести огубана, само рањеници и уцвељени јадници, који тумарају по мраку последњих времена.

Да, свети Симеоне, нема више вере на земљи Србској, само лаж и лицемерје. И под мантијом и под мирским оделом вири, не један, него стотине ђавола, који су ту као домаћи, као свој на своме. И да није светих молитава ваших са Небеса, да Господ још не милује одлутало стадо своје, па нас и такве благодаћу својом посећује, да ли би ми и знали да постоји Небески свет, да постоји ишта осим овога блата и прљавштине. А овако, бар на трен, душе нам се отму из помрачине греховне, па завапе ка Небесима, ка вечној отаџбини својој, и са сузама вапијући за помоћ моле.

Зато ми к теби, свети Симеоне, прибегавамо, и молимо те да молиш Господа и Господара нашег, да силом својом свемоћном одагна свако зло од нас, и да нас покрене на нелицемерно покајање и оплакивање грехова наших. И не дај, о свече Небески, да се заносимо, и да маштамо о некој праведности нашој, због понеког доброг дела које учинисмо, већ нам подај сузе покајне и мисао да смо најгори од најгорих, као што заиста и јесмо.

И помози да се Господ смилује на нас, и да нас пусти да уђемо у Царство Небеско, макар и као последњи, на нека мала врата, са стидом и страхом због безбројних сагрешења, и да из прикрајка гледамо на блаженства која задобише они који чисто на земљи поживеше, и који подвигом несхватљивим уму људском душе своје убелише.

Ето, толико молимо од тебе, свети Симеоне, свесни да нисмо достојни ниједне милости Небеске, али, опет, дрско куцамо на врата Неба, не би ли се и нама отворила, не би ли и ми чули глас Христов: Ходите благословени оца Мојега, опроштено вам је све, по молитвама светих, уђите у покој Небеског Јерусалима!

А ако се то и деси, молитвама твојим, свети Симеоне, ориће се Небо од песме наше и од хвале наше Свемогућем Богу, Који у Светој Тројици, у Оцу и Сину и Светоме Духу пребива, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.