МОЛИТВА светом деспоту СТЕФАНУ ВИСОКОМ (Лазаревићу)

О, свети Стефане, славни деспоте и земаљске и Небеске Србије, ти си као мало ко међу владарима земаљским схватио да се велики може бити једино Богом. И иако си свима у земљи Србској био господар, ти си им био као слуга, јер си знао да над свима вама стоји Господар над господарима и Цар над царевима, Коме сви треба заједнички да служите. И ти си служио и Богу и људима, чувајући Србску државу и од спољних непријатеља, али и од братске неслоге и злобе.

Ти си стајао као чврст бедем на њеном челу, чувајући је од свакога зла, поготово бранећи и чувајући Свету Веру Православну, од свих безбожника, јереси и противног учења. И као и твоји славни преци, и ти си подизао светиње Божије, као залог и земаљске и Небеске среће. За ту твоју жртву, Господ те је наградио неисказаним благом Небеским, и дао ти благодат да нама, Србима твојим, са Неба молитвама и данас помажеш.

И ево, ми те смерно молимо за помоћ, оче наш Стефане, само не знамо одакле да почнемо, шта најпре да тражимо, шта нам је најпотребније, нама, несрећним Србима твојим, на крају света и Века. А нема греха који нисмо учинили и којим нисмо бестидно наружили име Господње. Јер у свему смо злочинствовали, свако смо безакоње и делима и речима и помислима на душу своју ставили, у свему смо били гори и од самих ђавола:

На милионе деце Србске мајке су убиле у својим утробама, више него сви наши непријатељи заједно, мада нису само оне криве, него и мужеви њихови, и они су за то исто криви – па умоли Господа да нам тај грех, вапијући ка Небу, опрости, и да га сузама покајања и милостиње некако загладимо, а свако будуће дете које се зачне, да родимо са љубављу.

Толико смо се отуђили од Бога, заборавили Га у своме бесу, хтели смо чак да учинимо да Га нема, јер нам је сметао да чинимо шта хоћемо, да страсно уживамо – моли Бога да нам и то опрости, и нека Господ Исус Христос поново засија у нашим поцрнелим и замрлим душама.

А тек колико страшно сујеверје влада нама, свети Стефане, пуна је Србија гатара и врачара, и њима народ више хрли него Богу – па Га умоли, да нам и тај грех опрости, и да нас врати на пут чисте и искрене вере, која јесте Крстоносна, али која је слатка и спасоносна.

Братска мржња и неслога је још гора него у твоје време, сад више нико с никим не може и нико никог не воли, и великаши и слуге – моли Господа да нам и то опрости, и поврати међу нас мир и слогу, како би се децом Божијом могли поново назвати.

Срби нити посте, нит се Богу моле, а за Свето Причешће, које се свима бесплатно даје за Живот Вечни, неће ни да чују – моли Господа да нас уразуми и приведе највећој Светињи, да нас приведе истинском животу по Еванђељу Христовом.

Блуд, прељубу и свако телесно безакоње које чинисмо и чинимо горе него они из времена Содома и Гомора, више нико и не осуђује, него се још поноси тиме, без имало стида – моли Господа да нас заустави у томе, да огањ са небеса не би ускоро сагорео и земљу Србију.

Деца су нам се претворила у ђаволе, највише нашом кривицом, пуше, пију, дрогирају се и убијају – моли Господа да их поврати Себи, да их учини синовима светлости, а не таме, како би могли без страха да изађемо на Суд Божији.

Нико Царство Небеско не иште, већ само земаљско, сви мисле о бестидним и погубним телесним задовољствима, а за душу кажу да и не постоји – моли Господа да нас уразуми, да нас од Земље вине ка Небу, да оживи оно Божанско у нама, како би једном са надом пошли са овога света.

И безброј других безакоња чинисмо и чинимо, којима нема броја, и која су вероватно превршила чашу Божијег стрпљења, а о спасењу својих душа веома мало и површно мислимо – па умоли Небеског Цара и Господара, свети царевићу Његов, да нам све то опрости, да нас опамети, призове покајању, призове животу по Еванђељу, призове Једином Истинитом Богу, Господу Исусу Христу, јер све друго и сви други су лаж, превара и смрт, и у страшни пакао воде.

Јер твоја света Србија, свети Стефане, некада је била као Црква Божија, а данас, над њом и у њој ђаволи многи коло играју. Помоли се са твојим светим оцем Лазарем и мајком Евгенијом, са светим Савом и Симеоном, са свима светима из рода Србскога, да васкрсне земаљска Србија, да се уздигне, усправи, као што је некад била, и да Срби поново Господу у загрљај пођу, одричући се сваког безакоња, одричући се сатане и злих слугу његових. Јер само тако ћемо моћи слободно да станемо пред Бога, са свима онима који су Му угодили својим врлинским животом, само тако ћемо, милошћу Његовом, бити удостојени да са свима хоровима Небеским певамо и славимо Свето Име Његово, Оца и Сина и Светог Духа, кроз све бесконачне векове векова. Амин.