О, свети Стефане, мучениче и исповедниче Христов, свети оче светих синова Максима и Јована, и свети мужу свете супруге Ангелине, ти си као многострадални и праведни Јов на Земљи многе муке поднео, по зависти демонској, али си захваљујући Божијој благодати победио све непријатеље спасења и постао Христов светитељ. Јер ти, иако очију телесних од младости ниси имао, боље си видео суштину ствари, него они који су очима свет гледали. А тек ми данас на крају света, пуни силе и бестидности, који мислимо да све можемо без Бога да учинимо у животу, нисмо ни свесни колики смо слепци, колико ништа не видимо. Јер шта неком вреди ако и цео свет види, а грех свој не види, онда је он највећи слепац у мраку света овог. А ми смо баш управо такви, јер не видимо ниједан свој грех, ниједну прљавштину душе своје. И што је још горе, уопште нас због тога није нимало страх. Колико је безумље грех у нама породио, кад нас страх није, о свети Стефане, због неизбројног безакоња нашег, кад се ни Бога не бојимо, ни људи не стидимо! Колико је то наше слепило, колики мрак у души нашој, да смо слични ђаволима постали!
Авај, авај, помози нам, свети Стефане, док нисмо упали у најдубљу провалију пакла, из које се више нећемо моћи извући. Помози, и ако треба, нека и на наше телесне очи дође мрак заувек, само да нам душа прогледа. Нека се молитве твоје Господу излију с Неба на нас као најчистији поток планински, који ће душе наше сузама покајања прати и прати данима, месецима и годинама, како би до краја живота нашег, ту невесту Христову, душу бесмртну, коју смо добили чисту на дар крштењем, опрали и Господу поново чисту вратили. Јер ако је не убелимо и не очистимо, Господ је ни погледати неће, него ће је одбацити, као што се одежда прљава баца, тамо где је све прљаво и нечисто, у смрад пакла.
О, да се то никоме од нас не би десило, да то не доживимо, нека твоје слепе, а свевиде очи, свети Стефане, по твојој великој љубави коју си у Господа стекао, точе изворе суза молитвених пред престолом Господњим, за све нас потомке твоје, како би што даље од греха бежали, као од највеће куге, и стремили ка Небеским висинама, ка Царству Вишњем, ка коме си и ти целог живота стремио. Па да милошћу Божијом, очишћени и обожени, без страха уђемо у покој Небеског блаженства и мира, у коме сви житељи, са којима си и ти, свети Стефане, светао као звезда Даница, непрестано славите Премудрог и Свемилостивог Бога Љубави и Доброте, Оца и Сина и Светога Духа, и појете вечну серафимску песму: Свет, Свет, Свет је Господ Саваот, пуни су Небо и Земља славе Твоје, од сада па до века. Амин.
