О, свети Вукашине Клепачки, мучениче Христов и рода нашега звездо Небеска, почуј молитвени вапај наш и по благодати коју си код Господа стекао, помози нам у ова претешка времена да на путу Христовом останемо, јер непријатељи наши све више кидишу на нас, како би нас са тога пута одвели. Крв Србска не престаје да се лије још од времена када си и ти своју свету крв за Господа Христа пролио, али данас, као да су непријатељи још љући, јер виде да се крај приближава, па још жешће на слуге Христове нападају.
Све смо изгубили, свети Вукашине, и земљу и државу, али и Цркву Свету хоће да нам отму, оскрнаве и разруше, а тиме и душе наше да отрују ватиканским демонским отровом. Као да им је сами сатана дошапнуо да је боље да нам душе убију, него тела, па све силе улажу, како би нас одвојили од Господа Христа кроз лажна учења и лажну љубав са свима. Многе владике и свештенике наше не можемо да препознамо као православне, као да им је сами ђаво памет узео, па се више љубе са папистима и за њих више брину, него за стадо које им је Господ дао да напасају. А они, паписти, што су мислили у време када су теби мученички венац на главу стављали, проливајућу крв твоју и безбројних Срба с тобом, сада мисле још и горе. Не могу они да се покају и признају издају Христа, па да сви ми православни, па и сво анђелско збориште, клекнемо и без престанка молимо Бога да им опрости и памет врати, јер они су пали падом сатане и војске његове, бесповратно. Али зато, демонски лукаво преко омађијаних владика наших и залуђених учитеља вере уливају отров свој у Свету Христову Божанску науку, желећи да нас увуку у сатанску мрежу своју.
Стога моли Господа и Господара твога, а и нашега, свети Вукашине, да нас огради силом својом Божанском, како не би и ми памет изгубили и Веру Православну издали и свејеретику се римском поклонили. Знамо ми да нема ниједног добра у нама, ниједне врлине, да смо од греха огубани, али и знамо да док Веру Православну чврсто исповедамо, од те губе се можемо, ако се покајемо, и очистити, а ако Веру издамо или оскрнавимо, што не дао Бог да се деси, онда нас ништа не може спасити пакла огњеног.
Клекни пред Господа, мучениче Христов Вукашине, и замоли Га, да не одврати лице своје од нас, од овог малог стада Србскога, које задњим дамарима срца осећа да се спрема једна тешка превара и једно тешко време сведочења Вере Православне. А ако је то за спасење наше потребно, нека и нас, као и тебе, поведу на клање, и нека и ми, крвљу својом грехе сперемо, како би се удостојили гледања лица Божијег, како би и ми, са свима Светима, прослављали Оца и Сина и Светога Духа, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.
