МОЛИТВА Пресветој Богородици у част Њене иконе БЕЗДИНСКЕ
О, Мајчице Пресвета и Царице свих светова, Надо оних који су без наде, и Утехо оних који су без утехе, у Тебе се највише надамо, у Тебе се највише уздамо, у Теби видимо најсигурније избављење наше од таме паклене у којој се налазимо. И не знамо како смо више и живи, како можемо и да призивамо име Господње, како да призивамо Тебе, Избавитељку Најпоузданију, како се уопште сећамо да постоји свет добра, кад је све наше и у нама преплављено неизбројним смртима и отровним пакленим гадостима, које нас држе у својој власти као верне поданике. То нам сигурно она неизмерна љубав Божија, која се подједнако излива и на праведне и на грешне, још наду даје, још неда да умремо душом занавек, него куца, куца на срца наша, окорела и скамењена за све чисто и светло, и као да говори: Пробуди се, сине светлости, изађи из таме, васкрсни из греха! И као да се у тој неизмерној љубави Божијој и Твоја безмерна љубав пројављује, Пречиста Мајко Христова, и као да нам и она говори: Мене зовите, Мајку Божију, Ја ћу вам помоћи, Ја ћу вас избавити од сваког зла, од сваке муке, од свих ђавола, јер Моје молбе Син Мој никада одбио није!
Зато ми, Најмилостивија, и прилазимо Теби, куцамо на врата Твога милосрђа, мада са неисказаним стидом и страхом, бојећи се да је наше безакоње превазишло Твоје трпљење, и да ћеш можда одвратити Своје лице од нас. Ипак, наша нада да је Твоје срце милостивије него што се и помислити може, говори нам да свим бићем својим од Тебе просимо помоћ која нам је потребна да оживимо духовно, да се повратимо у свет мира и љубави, у свет врлина и добра. Притеци нам зато у помоћ, Сведобра и Свенежна Свемајко Небеска, избави нас из греховне таме у којој стално пребивамо, и поведи нас ка светлости благодатног живота. Ми који незнамо ни једног начина како да то учинимо, јер смо неуки за све добро и спасоносно, препуштамо се Теби, Спаситељки грешних, и молимо Те, разли по нама и у нама све оне силе Божије које ће нас, слепце духовне, сигурно водити узаном стазом спасења.
Реци нам, Мајчице, које речи молитве да Ти говоримо, како да Те молимо, како да Те зовемо, па да нас чујеш, па да нас услишиш. А мислимо да не тражимо пуно, мислимо да не тражимо погрешно. Твој Син је рекао да иштемо најпре Царство Небеско, и ево, Свемилостива, ми само то и тражимо, само ка Небу руке дижемо, и очима срца ка Теби гледамо, не би ли се смиловала, и очистила нас од свакога зла, од сваке нечистоте, од сваке гадости, од сваке сатанске помисли, од свих греха које смо учинили.
А можда нам речи нису ни потребне, можда је само довољно да пред Твојом Светом Иконом ћутимо, и сузе лијемо. Можда ћемо се тако лакше преобразити, поправити, оснажити, можда ће се тако у нама родити она снага којом ћемо бежати од свих зала која су у нама. Можда ћемо, гледајући неизмерну љубав коју Син Твој, Дете још, али и Бог, излива на Тебе, грлећи Те Својим ручицама, схватити да Он то грли и све нас, земнородне, због којих је и дошао у свет кроз Тебе, и да нас неизмерно воли, само треба да слушамо Његове свете речи. О, помози нам, Свемоћна Царице, да слушамо и творимо оно што је Син Твој заповедио, јер само тако ћемо моћи да Му покажемо да и ми Њега волимо. А без те љубави, ко ће ући у Царство Небеско!?
Ако смемо то да кажемо, ако није бестидно, загрли и нас, Мајчице Свемила, својим пречистим рукама, обгрли нас Својом благодаћу, узми нас под Своје окриље, и чувај нас. Недај нас овим непомјаницима што само чекају да им попустимо, да им поново у руке паднемо и да им се поклонимо. Утврди нам срца и разум у добру које неће никада проћи, ободри нас, охрабри нас, оснажи нас за сваку њихову лукаву замку. Али нас одбрани и од нас самих, од онога што је постало наша друга природа, а што нас у пропаст води. Умртви нам и телесне и душевне страсти, како би поново постали храм Духа Светога, за чега смо уистину и саздани.
И помози нам, Пресветла Богородице, да стално у молитви и богомислију пребивамо, у прослављању свега што је Божије и свето, и да највише да прослављамо Тебе, због Твоје неисказане доброте и милости којом задржаваш Сина Твога да Свој праведни гњев излије на све нас. Нека Твоје Пресвето Име не силази са наших усана, до последњег уздаха нашег, нека молећи се Теби пређемо и у онај свет, где зле слуге сатанине чекају да нас зграбе и са собом одведу у таму најкрајњу. О, да би Твојом помоћи некако прошли поред њих, и дошли пред врата Царства Небеског, и да нам их Ти, или Анђели, слуге Божије, отворите, и пустите нас унутра, у покој вечног мира. Па да онда са захвалним сузама целивамо Твоје свете пречисте руке, и пресрећни, слушамо умилну песму Небеску којом све што живи, вечно прославља Твоје Свето Име, Пресвета Владичице, и Име Сина Твога, Господа Исуса Христа, коме са Његовим Беспочетним Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Духом приличи свака слава, част и поклоњење, у све векове векова. Амин.
Тропар, глас 4.
Када Ти, Утешитељко и Помоћнице наша, не би заступала нас грешне и немоћне, пред Престолом Сина Твога и Бога нашега, ко би се спасао у овоме свету, ко би од људи ушао у Царство Божије. Зато ми пред иконом Твојом, са сузама и са великом надом, просимо од Тебе милости и доброте, и појемо Ти као Сведоброј Мајчици нашој: Загрли и нас грешне, Твојим пречистим рукама.
Кондак, глас 8.
О, Пречиста Дјево Богородице, Ти дође из братске Русије чудесном Твојом иконом, да њоме страдални србски род благословиш. И побожни народ икону Твоју назива Бездинска, јер си у Бездину њоме најдуже пребивала. Безброј суза се до сада пред њом пролило, безброј чуда се пред њом догодило. Зато ми, који Те у песмама славимо, са радошћу и љубављу овако Ти кличемо: Радуј се Пресвета Богомајко, Заштито и Тврђаво нашега спасења!