Молитва Пресветој Богородици СВЕТЛОЈ OБИТЕЉИ БЕСКУЋНИХ ПУТНИКА (ХОДОЧАСНИКА)

Шта да Ти кажем, Царице наша и Владарко, Која читаш помисли и у трену ока видиш цео наш живот. Шта можемо ми грешни и нечисти да кажемо својим прљавим устима Теби Пречистој и Непорочној? Немамо речи које би достојно опевале славу Твоју код Престола Творца васцеле васељене. Немамо снаге којом бисмо избројили сва Твоја милосрдна дела учињена ради нас. Стојимо пред Тобом са страхом и плачем помишљајући на сав греховни живот наш. Знамо да ћемо по делима нашим примити казну Божију, знамо да иако смо недостојни ући под свети сен покрова Твога. Међутим, ми као цариник, као разбојник, као слепци и губави, скрушеним срцем болно вапијемо Господу: „Боже, милостив буди мени грешноме“. И Тебе, Пречиста Дјево, молимо: прими вапаје и уздахе срца наших и узнеси их пред Престолом Свевишњега. Пренеси Сину Твоме наше покајање са сузама и тугу срца наших, да погледа на нас милосрдним Својим очима и да нам подари испуњење молитава наших. Сабери нас као што мајка сабира пилиће под крилима својим и упути нас на пут спасења. Умири и благослови земљу нашу. Сачувај и утврди Патријарха нашег и са њим све свештенослужитеље и верне слуге цркве Христове. Уразуми све да би испуњавали пред Богом и људима дужну правду, чинећи добро, а уништавајући зло. Помози оцима и матерама да васпитавају своју децу. Уразуми децу да поштују родитеље своје. Одврати срца наша од греха и запали усред нас огањ светог милосрђа Твога. Да омрзнемо зло, да увидимо понор нашега пада и заволимо ближњега свога, да се одрекнемо себе, да узмемо крст свој и пођемо према истинитој светлости која просвећује свет. Уништи силу зла на земљи и улиј у умове наше светлост разума Христовог, да би Тобом спашени отачаство овде, а после смрти нашли рај и да узносимо хвалу, благодарење и поклоњење Троједноме Богу, свагда и увек и у векове векова. Амин!

 

ПОВЕСТ о акатисту

Акатист је написао протојереј Георгиј Спаски (1877.-1943.). Текст се штампа са анонимног издања, вероватно настало у Прјашевској Русији, 1930.г. У редакцијској примедби каже се: „Овај акатист у рукопису је раширен међу руским избеглицама. У нади да ће доћи време помиловања а у сазнању да сада треба посебно умножити молитву због страдања, редакција је решила да штампа овај акатист и тако га учини свима доступним за домаћу молитвену употребу.“
Овај акатист Пресветој Богородици светлој обитељи бескућних путника (ходочасника) штампан је на педесетогодишњицу Руског расејања и Руске Заграничне Цркве.