Храм Христовог Васкрсења Јерусалим

Храм Васкрсења Христовог, такође познат и као храм Гроба Господњег или црква Васкрсења Христовог или црква Светог Гроба се налази унутар зидина Старог града Јерусалима, Светој земљи, и сматра се центром хришћанског света са преко 30 освећених места, све под сводом огромне куполе (Ротонде).

Улаз у Храм Васкрсења Христовог

Место на коме је храм Васкрсења Христовог је на брду Голгота или место Лобање (Калварија), на коме је разапет, где је касније погребен, а затим и васкрсао Господ Исус Христос. На том месту је пронађен Гроб Господњи и Часни Крст Господњи. Крст је пронашла и Храм подигла света царица Јелена, мајка светог цара Константина.

Црква (капела) светог Гроба Христовог

У средини Ротонде, највеће просторије Цркве се налази мала камена капела, која чини остатак пећине у којој је било положено тело Христово и зове се Едикуле или Кувуклија. У Кувуклији је Христос Васкрсао. Кувуклија-Едикуле или гроб Господњи је празан, јер је Христос васкрсао.

Гроб Господа Исуса Христа

На самом улазу у храм се налази камен-плоча Миропомазања, на којој је било спуштено тело Христово након распећа на коме се чине метанија и молитве.

Камен-плоча Миропомазања

Затим Калварија (са две капеле: православна и латинска), Капела проналаска Светог Крста, и Капела Свете Јелене.

Голгота, Калварија

Испод Калварије се налази гроб Адама, који је у самој стени. Према предању, праотац Адам је сахрањен у брду Голгота, а током земљотреса настао због распећа Христовог, настала је пукотина између Калварије - места распећа и гроба Адамовог кроз коју је протекла Исусова крв и опрала је прах и лобању праоца Адама, тиме је опроштен грех праоца. Данас се кроз стакло може видети та пукотина у стени и црвени трагови крви. Управо ту на Калварији је био престо првог Јерусалимског цара Мелхиседека. Десно од Гроба Адамовог се налазе врата собе чувара Светог Гроба, где је стално присутан јерусалимски Архимандрит коме могу да се оставе цедуље са именима која ће бити прочитана на литургијама над Светим Гробом.

 

Чувари Христовог Гроба

Јерусалимски Патријарх са својим братством, епископима, свештенством, монасима и другима води Братство Светог гроба. Ово братство има задатак да чува православну веру и света места у Светој земљи, и да се залажу за Православље. У оквиру братства постоји и подгрупа која се зове “стражари”, односно посебна група монаха који имају задатак да чувају капелу Гроба Христовог и остала света места, и да бране веру. Та традиција је успостављена још од посете Свете Јелене (326. година).

 

Свети Благодатни Огањ

Сваке године се уочи Васкрса, на православну Велику суботу, код Христовог Гроба, православни патријарх моли Богу да пошаље Благодатни Огањ на њега и ходочаснике. Благодатни Огањ

 

Храм данас

Данас је храм Васкрсења Христовог седиште православног патријарха јерусалимског. Контрола целог објекта (комплекса) подељена је између неколико хришћанских цркава где постоји подела над управом појединих делова цркве, капела, олтара, такође постоје посебна правила, којих се сви придржавају вековима.

Храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму и црква Рођења Христовог у Витлејему, се сматрају као најважнија хришћанска светилишта.

Занимљиво је и то да се у непосредној близини светог храма Васкрсења Христовог и Јерусалимске патријаршије, и данас налази задужбина краља Милутина, Србски манастир светих Архангела у Јерусалиму.