Манастир Каракал се налази на североисточној страни Свете Горе , далеко од мора међу густим воћњацима. Према једној од неколико верзија манастир је основао крајем X века неки римљанин Каракала, па отуда и његов назив. У периодима крсташких похода, најезди Сарацена и гусара, као и други манастири Свете Горе Атонске, Каракал проживљава пустошења и разарања.
У XVI веку манастир обнавља молдавски властелин Петар који се ту и подвизава под именом Пахомије, као монах, до краја живота.
Манастир има за светогорске манастире карактеристичан облик четвороугаоника у пројекцији, високе утврђене зидине које се завршавају назиданим келијама. На западној страни уздиже се дивна монументална кула.
Саборна црква посвећена је светим Апостолима Петру и Павлу, подигнута је у XVI веку (празник је 12. јула по Григоријанском календару). Храм има традиционалну конструкцију свода са куполом на четири стуба, крстообразан у пројекцији, са литијним тремом и папертом, над којим је подигнут невелик звоник. Храм је обновљен у XVIII веку, а сачуван је и живопис из тог времена. Осим Саборне цркве овде постоји још пет параклиса.
У манастиру се чувају следеће светиње: честице живототворнога дрвета Крста Господњег и моштију светитеља: апостола Вартоломеја, великомученика Меркурија, Јована Милостивог, Јована Претече, свештеномученика Харалампија, мученика Ореста и Аверкија Јеропољског.
