07.август (25.јул)
Успеније Свете Ане, мајке Пресвете Богородице
Мати Пресвете Богородице. Данас се празнује њено успеније, но њен главни празник је 9. септембар, под којим је датумом написана и служба њена и житије. Ана беше из колена Левијева, ћерка Матана свештеника. После дугог и богоугодног живота упокоји се у дубокој старости... [опширније »]
Света Олимпијада ђакониса
Икона свих Светих
Рођена у Цариграду од врло знаменитих родитеља. Отац њен Анисије Секунд беше сенатор, а мати ћерка онога славног велможе Евлавија, који се спомиње у житију светог Николаја чудотворца. Када порасте Олимпијада, би обручена некоме великашу, који умре пре венчања са овом часном девицом. Узалуд и цар и остала родбина наваљиваху на Олимпијаду да се уда за другога, она не хте никако, него се предаде богоугодном животу чинећи од наслеђеног имања велике жртве црквама и милостиње бедним. Служаше при храму као ђакониса најпре за време патријарха Нектарија, а по смрти овога за време светог Јована Златоуста. Када Златоуст пође у изгнанство, он посаветова Олимпијаду да остане при храму као и раније и послужи цркви ма ко био патријарх после њега. Но одмах по изгнанству овога великог светитеља неко упали велику цркву, и пожар захвати многе знатне грађевине у престоници. Непријатељи Златоустови оптужише ову свету жену за злонамерну паљевину. Олимпијада би прогнана из Цариграда у Никомидију, где се упокоји 410. године оставивши аманет, да јој се тело метне у сандук и баци у море, па где га вода избаци, ту да се и сахрани. Ковчег би избачен у месту Врохти, где беше црква апостола Томе. Велика целебна чудеса пројавише се кроз векове од њених моштију. Изгнани Златоуст писао је изгнаној Олимпијади красна писма, која и данас могу служити великом утехом свима онима који страдају ради правде Божје. Пише Златоуст Олимпијади, између осталога: „Сад сам ја врло радостан не само због тога што си се ти избавила од болести, но још више због тога што тако благородно подносиш све невоље, називајући их трицама, што је својствено души пуној силе и изобилној у богатим плодовима мужества. Јер то што ти не само благородно подносиш несрећу, него што је чак и не примећујеш када она наиђе, и то без напрезања, без труда и неспокојства, чак и не саопштавајући је другима, но као ликујући и торжествујући - то служи доказом највеће мудрости”. (Писмо VI)... [опширније »]
Света преподобна Евпраксија, девица
Икона свих Светих
Ћерка цариградског великаша Антигона и сродница цару Теодосију Великом. Са својом мајком, младом удовом, пресели се у Мисир, и ту обилажаху манастире дајући прилоге и молећи се Богу. Седмогодишња Евпраксија по својој жаркој жељи замонаши се у једном женском манастиру. Што је више расла, то је на себе налагала све теже подвиге. Једанпут је постила четрдесет дана. Упокојила се 413. године у тридесетој својој години. Имаше велику благодат Божју и цељаше најтеже болести... [опширније »]
Спомен Петог васељенског сабора
Икона свих Светих
Овај Сабор би у Цариграду за време цара Јустинијана Великог, 553. године. На овом Сабору беху осуђене све јереси монофизитске, као и јеретички списи Теодора Мопсуетског, Теодорита Кирског и Оригена (учење против васкрсења мртвих)... [опширније »]
Свети преподобни Макарије желтоводски
Икона свих Светих
Свети угодник Божји Макарије родио се у Нижњем Новгороду од побожних и богобојажљивих родитеља, Јована и Марије. Још као младенац радовао се када су га родитељи носили у цркву и одстајали богослужења. Када поодрасте родитељи га дадоше да учи књигу. Врло паметан, Макарије благодаћу Божјом убрзо превазиђе своје вршњаке. Ненаклоњен дечјим играма, он веома марљиво учаше књигу у кротости и тишини. Ходећи сваки дан у цркву и с радошћу слушајући црквено читање и појање, у њему се душа разгореваше љубављу Божијом и он се одмалена навикаваше на богоугодни живот... [наставак »]
Свети мученици Сакт, Матур, Атал и Бландина
Икона свих Светих
Свети мученици ови страховито страдаше, и пострадаше за веру Христову у граду Лиону под царем Марком Аврелијем, 177. године.
Свети преподобни Христофор
Икона свих Светих
Христифор био ученик преподобног Лонгина; оснивач Христофорове Богородичне пустиње, у Вологодској губернији, у шеснаестом веку.
Свети свештеномученици Родољуб и Вукосав, Куленвакуфски
Икона свих Светих
Свети свештеномученик РОДОЉУБ КУЛЕНВАКУФСКИ - (Родољуб Самарџић), рођен је 16. марта 1907. године у Рогатици. Богословију је завршио у Сарајеву 1930. године. Рукоположен је у чин ђакона 15. а за свештеника 16. марта 1931. године. Убијен је од усташа, јуна 1941. године са женом и децом, за време покоља Срба у Кулен Вакуфу. Пре него што су га убили, пред његовим очима су му заклали жену и децу.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа Хризостома бихаћко-петровачког, убројан је у сабор светих свештеномученика Цркве Божије.
Спомен светог свештеномученика Родољуба врши се 07.августа / 25.јула.
Свети свештеномученик ВУКОСАВ КУЛЕНВАКУФСКИ - (Вукосав Милановић), рођен је 1865. године у селу Суваја код Босанског Петровца. Завршио је богословију у Рељеву. Рукоположен је за свештеника 29. јуна 1892. године.
Крајем јуна 1941. године ухапшен је од усташа заједно са своја два сина, ћерком, снахом и двоје унучади. Синови и ћерка су му убијени у селу Бушевић у Лици, 29. јула 1941. године и бачени у једну јаму. Стари свештеник Вукосав био је скоро слеп па су га усташе натерали да слуша како му кољу децу. Дали су му нож да коље ћерку, али је он одбио то да учини. Децу су му поклали и бацили у јаму, а њега су слепог оставили да се још више мучи.
“Кад смо ми заузели Кулен Вакуф, нашли смо у том затвору само старог Милановића (Вукосава), који је урликао и био скоро луд” – каже у свом писму једна свештеничка ћерка која га је видела. После је пребачен у Лику, где је и умро.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа Хризостома бихаћко-петровачког, убројан је у сабор светих свештеномученика Цркве Божије.
Његов спомен је заједно са светим свештеномучеником Родољубом Kуленвакуфским, 07.августа / 25.јула.