Чудотворна икона Мајке Божије: ВЛАДИМИРСКА
Чудотворна икона Мајке Божије - ВЛАДИМИРСКА и
Чудотворна икона Мајке Божије - ВЛАДИМИРСКА – МИРОТОЧИВА
Опис
Мајка Божија преко ове иконе помаже свима који јој се усрдно и скрушено помоле у сваком духовном болу и невољи, при најезди туђинаца, у ратној опасности.. Црква је прославља 03.јуна (21.маја) и 06.јула (23.јуна) и 08.септембра (26.августа).
Житије
Године 1480. незнабожни цар татарски Ахмат са великом војском слеже се на реку Угру, да зарати са великим кнезом Јованом Васиљевичем. Москви је претила опсада. Тада велики кнез, наоружавши се молитвом и благословом митрополита сверуског Геронтија, и свога духовника Васијана, архиепископа ростовског, изиђе против Татара ка реци Угри. Оба архијереја усрдно замолише великог кнеза да се јуначки бори са незнабошцима за православну веру. Дуго време војске стајаху једна према другој, не приступајући одлучујућој бици. Најзад, посредништвом Пресвете Богородице догоди се дивно чудо: страх одједном спопаде Татаре, и они, бојећи се један другог, разбегоше се никим не гоњени.
Тако свемилостиви Бог, ради молитава Пресвете Богородице, дарова хришћанима сјајну победу над непријатељима без проливања крви, поштедевши достојање Своје - град Москву и сву Русију. Кад се велики кнез Јован Васиљевич заједно са својим сином великим кнезом Јованом и са свом војском врати у Москву, сви се људи обрадоваше великом радошћу, славећи Бога и Пресвету Богородицу за славно избављење. Од тога доба у богоспасаваном граду Москви би установљен нови празник у част иконе Пресвете Богородице, зване Владимирска, пред којом се народ молио за спас од Татара. Тај празник се празнује 06.јула (23.јуна), и врше се литије, у славу и благодарност Спаситељу целога света - Христу Богу нашем, и Његовој Пречистој Богоматери.
Ова света икона Пресвете Богородице, коју је по предању насликао Св. Апостол Лука, донета је из Цариграда у Русију, у Кијев, за време великог кнеза Јурија Владимировича Долгоруког (1144-1155. г.), а одатле је 1160. године пренета у град Владимир, због чега се и назива "Владимирска". Од 1395. године ова чудотворна икона Богородице налази се у Москви. Њен спомен празнује се још и 08.септембра (26.августа) и 03.јуна (21.маја).
Празник поводом чуда ВЛАДИМИРСКЕ иконе Пресвете Богомајке
У дане благоверног великог кнеза Василија Дмитријевича, самодржца руског, при светом митрополиту Кипријану, догоди се најезда на Руску земљу агарјанског цара Тамерлана, монголског завојевача. Овај Тамерлан, подигавши се са истока са великом војском, покори многе земље, па се најзад приближи руским границама. Подилазећи к Рјазанској области, Тамерлан заузе град Елец, зароби кнеза елецког и поби мноштво хришћана, јер беше велики мрзитељ и љути мучитељ хришћана. А и хваљаше се Тамерлан да ће опустошити сву земљу Руску и искоренити веру хришћанску; стога се креташе ка граду Москви, са намером да га разори.
Када велики кнез Василије Дмитријевич чу за то, скупи своју војску и крену ка граду Коломни. Отишавши оданде он се заустави на обали реке Оке, и ту се укопа против непријатеља; а Тамерлан се задржа на једном месту петнаест дана. Када велики кнез и хришћанска војска његова дознаде за велику силу незнабожног цара који је дошао на Русију са огромном војском, и када такође чу за злу намеру његову, он са свима војницима својим подиже к небу руке и са сузама се мољаше Богу и Пречистој Матери Божјој за избављење од безбожног агарјанина овог, и призиваше у помоћ велике угоднике Божје, свете јерархе Петра и Алексија, преподобног Сергија и остале руске чудотворце. У исто време велики кнез посла у Москву и замоли свог духовног оца, преосвећеног митрополита Кипријана, да наложи народу пост са молитвом, и да пошље у град Владимир да оданде узму чудотворну икону Пресвете Богомајке и пренесу је у Москву ради заштите руске престонице. Светитељ Божји Кипријан и раније помишљаше да чесну икону ову пренесе у Москву, а када стиже наређење од кнеза, он тада веома усрдно захвали Богу што је ту мисао ставио у срце великоме кнезу; и ову своју мислену сагласност са великим кнезом свети митрополит сматраше као знак Божјег благоволења и саизволења, да се чудотворна икона Пресвете Богородице пренесе у Москву. Стога митрополит одмах посла угледне људе из духовног реда у Владимир по чесну икону Богоматере. И скупивши све духовништво и мноштво народа, свјатјејши митрополит саборно одслужи молепствије за победу над непријатељима и наложи свима пост са молитвом; и сам не одлажаше од цркве, вршећи богослужења дан и ноћ и топло се са сузама молећи за великог кнеза, за војску његову и за све православне хришћане.
Када се чесна икона, преношена из Владимира, приближи граду Москви у петнаести дан месеца августа, на празник Успенија Пресвете Богородице, изиће јој у сусрет преосвећени митрополит са целокупним духовништвом и мноштвом народа. Угледавши ту свету икону, сви падоше на земљу и поклонише јој се као самој Пречистој Матери Божјој која је дошла к њима, и примише је са неисказаном радошћу; и гледајући у икону, сви проливаху сузе и мољаху се за избављење од агарјанске најезде.
И ова заједничка усрдна молитва свих не би узалуд: јер истога дана у који чесна икона Пресвете Богородице би пренесена у Москву, нечестиви цар агарјански Тамерлан, престрављен ужасним виђењем у сну, помете се и побеже натраг са свом војском својом, иако га нико није гонио. А то виђење беше овакво: он виде пред собом превисоку планину; са њеног врха иђаху противу њега светитељи, носећи у рукама златне жезле и претећи му; над светитељима он виде у ваздуху необичну светлост, и усред ње неку Царицу у слави неисказаној, обучену у порфирну ризу, Царица је сијала муњеликим лучама јаче од сунца; око Царице се налажаше неизбројно мноштво наоружаних војника који Јој служаху и као да се за битку припремаху; руке Царичине беху пружене к небу, Она као да се мољаше; затим Тамерлан виде где му Царица грозно прети заповедајући му да се удаљи од граница Руске земље, и као издајући наредбу Својој војсци да удари на њега.
Од овог страшног виђења Тамерлан се препаде, па скочивши са постеље престрављен повика: Јао мени, како је страшно ово виђење! – И дрхташе тресући се и јечећи, и бејаше као у неком бунилу. А након неког времена дошавши к себи, он призва своје кнезове и војводе и исприча им све што виде, тресући се још од страха. А ови, слушајући царево казивање и гледајући га како се тресе од страха, и сами се уплашише, и у недоумици питаху један другога: Шта ће то бити? – Неки говораху: Виђена Царица јесте Мати Бога хришћанскога, Исуса Христа; несумњиво Она је намерна да заштити хришћане, јер је Она њихова Помоћница и Промислитељка. – Тамерлан рече: Ако хришћани имају такву Помоћницу, онда смо ми узалуд кренули на њих, и напразно се мучимо; јер ако Она пошље на нас само једног од оних што Јој предстоје, све ће нас победити, да ми нећемо бити у стању наћи ни места куда бисмо побегли.
И тако се овај нечестиви цар са свом агарјанском војском својом врати натраг, бежећи са стидом; јер агарјанима изгледаше као да их многи пукови војника из земље Руске гоне; и страховито преплашени тиме, они газијаху један другога, бацајући своје оружје и остављајући сав плен.
Тако би православним хришћанима дарована победа над непријатељима без боја, и превласт без проливања крви, молитвама Пречисте Дјеве Богородице.
Ова најезда Тамерлана са агарјанима и чудесно прогнање његово из предела земље Руске догодило се 1395. године. Од тога доба у царственом граду Москви би установљен празник у част сусрета Владимирске иконе Пресвете Богородице, у незаборавно и захвално сећање на чудесно избављење од агарјана, даровано заузимањем Божје Матере. Нека је Њој, и рођеном од Ње Христу Богу, и од нас част, благодарност и поклоњење, сада и увек и кроза све векове. Амин.