Чудотворна икона Пресвете Богородице Чајничка Красница
Опис
Усрдне и искрене молитве из срца пред овом иконом помажу свима онима који су невољни, ожалошћени, болесни, исцрпљени душом и телом, грешници и покајници, осамљени и напуштени у тешким данима..
Житије
По Предању, икону је насликао је Свети Апостол Лука у Јерусалиму. На предњој страни ове иконе је Богородица са богомладенцем Христом, а на задњој страни Свети Јован Крститељ који десном руком благосиља. У Србију је икону донео Свети краљ Милутин (1282-1321). Икона је чувана у манастиру Бања код Прибоја на Лиму. Ту је била до 1594. године, када је безумни Синан паша узео мошти Светог Саве из манастира Милешева и спалио их на Врачару. Том приликом опљачкан је спаљен и манастир Бања. Побожан Србин из Рудог успио је да спасе из ватре икону и да је преко Лима однесе у Стару чајничку цркву. Икона је у тој цркви била око 370 година, па је пренета у нову Чајничку цркву.
Побожни народ овог краја толико је поштовао ову икону Красну, да кад је обновљен манастир Бања није дозволио да се икона однесе из Чајнича. 1868. године на икону је стављен сребрно-златни оков који је радио мајстор Ристо Андрић из Сарајева. 1943. године за време Другог светског рата, Италијани су активирали експлозив и стара чајничка црква је потпуно уништена, а нова црква веома оштећена. Чајничка Красница је на чудесан начин остала нетакнута, као и раније приликом турског палења. После ове експлозије, дошле су усташе у Чајниче и почели са убијањем невиних Срба и безазлене дечице. Напали су и цркву, опљачкали је и са Чајничке Краснице скинули драго камење. Побожни Срби спасили су икону. Најпре је пренета у кућу Милке Спремо, а по одласку усташа осам људи пренели су је у цркву села Стречане у Рашкој.
Из Стречана је пренета у једну пећину ради веће сигурности. У пећини је чувана под стражом. Из пећине је пренета у село Слатину код Србиња, одакле су је Чајничани опет вратили у Чајниче у село Трпиње, и сакрили је опет у пећину где је остала до краја рата. У премаленој пећини свештеник је повремено вршио службу, а народ се на кољенима провлачио кроз уски улаз и присуствовао богослужењу. 1946. године, обновљена је стара црква и икона је пренешена и постављена у њу, а 1959. године обновљен је и на Малу Госпојину освећен нови чајнички храм и икона је пренета у њега. Храм је осветио блаженопочивши Патријарх српски Герман. Данас се налази на украшеном престолу, уз северозападни зид средњег дела храма, близу олтара.
Већ вековима народ приступа овој светињи у нади и вери да ће им Богородица помоћи. Као и много штошта друго везано за ову икону, остало је незаписано попут великог броја чуда која су се дешавала искреним верницима уз помоћ Богомајке и чудотворне иконе њој посвећене. Мештани причају да су се чуда дешавала још док је икона била у манастиру Бања. Једно од чуда које се десило забележено је у Житијима светих за август, пре Првог светског рата. У запису стоји да је један дечак римокатоличке вероисповести, родом из Зенице, кога су овде родитељи довели зато што је престао говорити - проговорио. Отац Јован прочитао је, тада, молитву. Након завршене молитве несвесно је питао дечака: "Када си престао говорити?" Дечак му је одговорио: "Од кад сам се уплашио" и описао чега се и кад уплашио. Он је проговорио, а његови родитељи пали су ничице пред светињом. Икона помаже и онима који нису Православне вере, али долазе пред икону са вером да ће им Богородица кроз своју икону помоћи. Због сталних долазака ходочасника, у непосредној близини цркве постоји и конак, у коме верници могу преноћити.