СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 98
Псалам Давидов
Садржај
И овај псалам изображава царство Христово и преузношење архијереја.
(1) Господ се заиари, нека се гневе народи, Христос је онај Цар, чију царску власт не признају разгневљени Јевреји. Који седи на херувимима, нека се потресе земља. Онај, Који ће се у последња времена зацарити над свима који живе на земљи, исти је Онај, Који седи на херувимима и пред Којим се потреса земља. Због тога каже: на херувимима седиш Ти Који си, поставши сличан нама, потресао земљу из њеног стајања у злу, тј. из идолопоклонства.
(2) Господ на Сиону је велики. Сион је Црква, у којој се прославља и узноси Христос, према ономе што је речено: Узносићу те, Боже мој, Царе мој (Пс. 144; 1).
(3) Нека се исповедају и хвале Име Твоје велико. Велико је то Његово Име – Исус, јер оно значи: „спасење народа“. Велико је то Име, које је изнад свакога имена, да се у Име Исусово поклони свако колено што је на небесима и на земљи и под земљом, и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ (Филипљ. 2; 911). Јер је страшно и свето. Оно је страшно за разгневљене народе који нису прихватили Његово царство, а свето је за оне, који у Њега верују.
(4) И част Царева суд воли. Будући да част или слава Царева воли правду која се подразумева именом суд, Његова заповест је страшна за непокорне, а света за послушне. Ти си припремио правоту, јер ћеш судити васељени по правди (Пс. 95; 13).
(5) Узвисујте Господа Бога нашега: Онај, ко је „висок као Бог и ко васцелу твар има под Својим ногама, постао је човек а да се при том није изменио. Узносите, каже Давид, Њега Који је без измене (божанствене природе) постао човек, поклањајући се једним поклоњењем и Њему и Његовом телу.
(6) Мојсеј и Аарон су међу свештеницима Његовим. Онај Који је сада постао човек и зацарио се над целом земљом, исти је Онај Којега су у давнини призивали Мојсеј, Аарон и Самуило. Због тога је, рекавши: поклањајте се подножју и проповедајући оваплоћење и икономију (домострој), ради наше непоколебивости поново указао на Његово Божанство, поменувши (9) Горе, будући да је Он остао Бог, иако је ради нашег спасења прихватио обличје слуге.
(8) Господе Боже наш, Ти си их послушао. Иако су они, као људи, у нечему и сагрешили, Ти их ниси презрео. Наиме, Аарон је разобличен за сагрешење приликом изливања телета, а Мојсеј код воде спорења (в. 4. Мојс. 20; 24).
(9) Поклањајте се Гори светој Његовој. Под тим подразумева или земаљски или небески Јерусалим. Под именом Горе требало би подразумевати и Самог Јединородног, према ономе што је речено: Од Горе се без руку одвали камен (Дан. 2; 45).
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Господ се зацари, нека се гневе народи. Еванђелиста Матеј приповеда да су, у време кад се у Витлејему јудејском родио Христос, у Јерусалим дошли мудраци са истока и упитали: Где је цар јудејски који се роди, а затим (еванђелиста) додаје: Кад то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим (Мт. 2; 23). Прозревши ове догађаје, Давид каже да се Господ зацари, као што је и Он Сам рекао: Ја сам за то рођен, тј. да бих се зацарио (в. Јн. 18; 37).
(5) Поклањајте се подножју ногу Његових. У односу на Божанство, подножје ногу Божијих је земља: Небо је престо Мој, а земља подножје ногама Мојим (Ис. 66; 1). У односу на (Христову) човечију природу, подножјем ногу Његових назива се Голгота, на којој је Господ распет, или се тако назива и сам крст, за који су биле приковане ноге Господње: Поклонићемо се месту на којем стајаху ноге Његове (Пс. 131; 7).