СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 93
Псалам Давидов, четврти дан недеље
Садржај
У овом псалму Давид говори о Промислу. Поучава да не јадикујемо и да се не збуњујемо уколико видимо привремено благостање грешника и прогоне побожних, јер ниједно ни друго није постојано: једнима ће патње бити замењене вечним наслађивањем добрима, док другима, након привидног наслађивања добрима, следи казна у бесконачне векове. Псалам има натпис: четврти дан недеље, јер су четвртог месеца (под даном треба подразумевати месец) почеле несреће града Божијег, опкољеног Вавилоњанима, како о томе сведочи пророк Јеремија.
(1) Бог освете је Господ, Бог освете одважно проговори.[1] Као што је Бог милосрђа и утехе (2. Кор. 1; 3), Он је и Бог освете. О томе опет говори на почетку, да би утешио оне које су несреће довеле до очајања. Речима: одважно проговори указује на ону пресуду коју ће Бог изрећи на божанственом суду, кад грешницима буде рекао: Идите од мене, проклети (Мт. 25; 41).
(2) Узврати расплату гордима. Упућује молитву за ожалошћене, тражећи за њих помоћ од јединог и свемогућег Бога.
(3) Докле ће грешници да се хвале! Настоји да Бога подстакне против непријатеља, говорећи да Његов народ и Његово наслеђе злопате због непријатеља.
(6) Удовицу и дошљака убише, и сирочад погубише. Тумачење ових речи дато је у следећем стиху; уосталом, о томе ћемо говорити и овде. Удовицу тј. душу и дошљака убија онај, који изопачено тумачи речи божанственог Писма. Сироче је ум, који је лишен небеског Оца.
(11) Господ зна помисли људске да су сујетне. И заиста, зар нису испуњена сујетом она осећања, која настоје да из мисли протерају сврховитост Промисла?
(12) Блажен је човек којега покараш, Господе. Јадни су, каже, и ниски, они који не прихвате Твоје уразумљење; блажени су они, које Ти уразумиш и који се поуче Твојим Законом. Будући смирени страдањима, осетиће олакшање у патњама када познају да ће им жалости на крају послужити за добро. (13) Данима злим назива дан суда.
(13) Док се не отвори јама грешнику. Будући Тобом уразумљени, трпељиво ће подносити патње док се не отвори јама грешнику, тј. док грешник не оде на мучење које му је приуготовљено. Под именом грешника подразумева сатану или сваку противничку силу.
(14) Јер неће одбацити Господ народ Свој. То је послужило као одговор на оно што је претходно речено: Народ Твој, Господе, понизише, и наслеђе Твоје злостављаше.
И наследство Своје неће напустити. То има везе с оним, што је речено пре тога: јер неће одбацити Господ народ Свој. Псалмопојац као да каже следеће: Господ ће сачувати људе Своје за све време несреће, Он ће њима управљати и руководиће их све дотле, док не заседне на божанствени суд. Када на суд заседне правда, тј. Христос, Његовој близини наћи ће се они који су праведног срца, јер је речено да ће Бога видети (Мт. 5; 8). На такву мисао наводе и речи које затим следе.
(15) Докле се правда не врати на суд, тј. док Христос не буде судио васељени, јер нам Он постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење (1. Кор. 1; 30), пошто Отац сав суд даде Сину (Јн,5;22).
(16) Ко ће ми устати на лукаве? То су речи ожалошћених. Каже: ко ће бити мој саборац (грч. ουμμαχος) против лукавих који устадоше на мене? Осетивши да ће ускоро доћи Помоћник (Βοηθος), у наставку каже да би његова душа одавно сишла у ад да није имала заштиту од Бога.
(18) Ако говорих: Поклизну се нога моја. Увидевши у време несреће да сам близу спотицања (поклизнућа), рекао сам: кад ће се покренути нога моја, тј. ако се некад удаљим од стајања пред Богом, одмах ћу осетити да су Твоја заштита и Твоја милост моји помоћници.
(19) Утехе Твоје обрадоваше душу моју. Ти ме ниси оставио неутешеног; и колико је у мени било жалости, толико сам од Тебе добио утехе, која је моје туговање преобразила у весеље.
(20) Нека не буде уза Те престо безакоња, који чини муку по наредби. Ти си у несрећама утешио моје срце, јер уз Тебе није престо безакоња, пошто си Ти, као Бог, праведни Судија, и у Твојим судовима неће бити безакоња. Престо, наиме, означава суд. Неће се догодити као код оног, који чини муку по наредби. Такав је противник, тј. ђаво, који лаке заповести Божије чини тешким, представљајући људима тешкоћу њиховог извршења. Престолом безакоња назвао је ђавола, јер је престо правде Христос, Који се противи ђаволу.
(21) И крв невину осудиће. Ти лукави и противнички демони труде се да на сваки начин улове душу праведнога; они ће, међутим, због тога бити осуђени, јер то значе речи: И крв невину осудиће. Пророк каже да ће за крв недужних коју су пролили они бити предати суду и казни.
(22) А Господ би мени за прибежиште. Ја сам се наслађивао промислом Господњим и Он је моја чврста тврђава.
НАПОМЕНЕ:
- У српском преводу: Бог праведног суда је Господ, Бог праведног суда појави се смело, прим. прев.