СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 92
За дан предсуботни, кад се насели земља, похвална песма Давидова
Садржај
У претходном псалму, који има натпис: за дан суботњи, изображава се Други долазак Господњи, након којег ће Он са светима Својим царевати у новом веку. Очигледно да је „дан предсуботни“ Његов Први долазак, када је и земља насељена, односно кад су по целој васељени апостоли и еванђелисти основали цркве, огласивши по земљи реч (слово) о Христу.
(1) Господ се зацари, у лепоту се обуче. Будући да је људски род одступио од царства Божијег и потпао под сатанино мучење, дошао је Јединородни да би га (људски род) поново потчинио Својој власти, и то је и извршено. Лепотом Божијом назива се спасење људског рода. Наиме, да се Господ није оваплотио и да на Себе није примио нашу природу изузев греха, ми се не бисмо ни спасли. Он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге Своје (1. Кор. 15; 25).
Обуче се Господ у силу и препојаса се. Тим речима се изображава свргавање противничких сила које је Господ и извршио, као да је на Себе узео лик ратника. Јер утврди васељену, која се неће поколебати. Након што их је претходно поразио, тј. противничке демоне, Господ је на стени сазидао Цркву, коју ни сама врата паклена неће надвладати.
(2) Готов је престо Твој од тада. То је речено стога, што је од стварања света предодређено Његово будуће спасење људског рода. Престолом, који је постављен да би се судило нашим тлачитељима демонима, назива се васкрсење Јединородног. Због тога Ти, Владико, сада као да седиш на престолу судије, да би се Ти, превечни Бог, осветио за нас.
(3) Подигоше реке, Господе, подигоше реке гласе своје. Рекама овде назива свете апостоле и еванђелисте, који су Цркву Божију развеселили духовним потоцима, јер је речено: Из утробе његове потећu ћe реке воде живе (Јн. 7; 38).
(4) Дивна су узвишења морска. Многа тајноводства (грч. μισταγωγιαι), апостолске мисли и еванђелски источници учинили су дивним морска узвишења. Под морем се подразумева мноштво народа који су поверовали и њих су узвишења, тј. узвишеност мишљења, учинили дивнима, јер о Богу не мисле нешто мало и незнатно, него велико и чудесно.
(5) Сведочанства Твоја утврдише се веома. Сведочанствима назива обећања, која су кроз свете пророке била објављена незнабожачким народима и чију је истинитост посведочио Сам Господ, Који их је Својим доласком у последње дане испунио и на делу. Дому Твоме доликује свепшња, Господе. Дом Господњи је Црква, и њој доликује да буде света, јер ће се у њу уселити Онај, Који је једини свет. Кад се то испуни, постаћемо причасници бесконачне светиње и њоме ћемо се наслађивати.
Из тумачења Јефимија Зигабена:
У јеврејском Псалтиру, и овај псалам је без натписа. У неким рукописима постоји овај натпис, који је преузет из Превода седамдесеторице (тј. из Септуагинте). Као што се у претходном псалму даном суботњим назива свеопште васкрсење, тако се под даном предсуботњим подразумева васкрсење Христово: оно је означило почетак свеопштег васкрсења и земља се тада обрадовала због хришћана, пресазданих и препорођених кроз еванђеље и крштење.
(1) Господ се зацари. Син је као Бог свагда Цар. Људи, међутим, нису увек знали да је он Цар него су, после Његовог васкрсења, поверовали и уверили се да је Он као Бог и Цар. О томе и пророкује Давид, кад каже да се Господ зацари, односно да је признат за цара. Може се рећи и другачије: иако је Он и раније као Бог био Цар, после (васкрсења) се зацарио и као човек: Даде Ми се свака власт на небу и на земљи (Мт. 28; 19), исто као и: Ја сам од Њега постављен Цар (Пс. 2:6).
(2) У лепоту се обуче. Давид је овим речима изразио славу и власт какве доликују Богу, јер то значи: у лепоту се обуче. Или се може протумачити овако: будући да Христос, када је телесно био мртав, према речима пророка Исаије, није имао ни обличја ни лепоте (Ис. 53; 1), Он се након васкрсења обукао у величанство и неупоредиву лепоту непропадљивости (Теодорит и Аполинарије).
Утврди васељену која се неће поколебати. Будући да се цела васељена колебала услед заблуде идолопоклонства, Господ ју је утврдио истином богопознања, тако да се, утврћена на темељу вере, неће више поколебати заблудама.
(4) Од гласова многих вода дивна су узвишења морска. Према Диодоровим речима, под многим водама треба подразумевати крштења, тј. купељи у којима се савршава крштење у помесним црквама. Гласови ових вода су призивања Пресвете Тројице и вишње благодати, каква се изговарају приликом Св. Крштења. Под морем у једнини поново треба подразумевати једно и јединствено крштење.., док под узвишењима овог духовног мора треба подразумевати погружавање и излазак из воде оних, који се крштавају. Та узвишења Давид назива дивним, за разлику од узвишења вештаственог мора, која су страшна и опасна за људе а због, оних који се у њима утапају, угодна за демоне. Напротив, таласи крштења су страшни за демоне, јер се људи у њима оживотворују и препорађају. Осим тога, морски таласи потапају и погубљују оне, који се у њих погрузе, док таласи крштења спасавају оне, који су у њих погружени. Ти таласи крштења постали су чудесни посредством тројаког призивања имена Пресвете Тројице и свештеног обреда овог тајинства.
(5) Дому Твоме доликује светиња. Дом Божији је саборна Црква Христова и њој, као дому светога Бога, доликује да буде света, чиста и непричасна било каквој скверни, телесној или душевној. Према речима апостола Павла, домом и храмом Божијим назива се и сваки хришћанин, у којем треба да обитава светост и чистота.