СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 87
(1) Песма псалма, синова Корејевих, за крај, за маслет да одговори, поучан, Емана Израиљца.
Садржај
У овом псалму описује се смрт коју је Христос прихватио због нас да би нам, проповедајући духовима у аду, подарио васкрсење. Поред тога, Псалмопојац оплакује Јерусалим, јер је изгубио уздање у Христа. У древна времена, Јерусалим, односно јеврејски народ, као да је представљао неки збор, због чега је и назван уделом или наслеђем Господњим. Из тог разлога псалам има и натпис: за маслет, тј. за збор или за хор. Будући да је тајинство Христово дубоко и да је за њега потребно крајње истанчано духовно разумевање, у натпису овог псалма стоји: поучан (за разумевање). Каже се да је ово Еманов псалам, састављен у Египту, за Мојсеја. Овај Еман је био потомак Израиљев, будући да потиче од Заре, а он је син Јуде, сина Израиљевог.
(2) Господе Боже спасења мога, дању и ноћу виках пред Тобом. Будући да је Благ, провиђа отпадништво народа и пропаст ученика, због чега се за њих моли Оцу да се не приклоне злу и да задобију спасење које им је даровано.
(4) Јер се душа моја испуни зала. Пошто је понео наше грехове и због нас патио, праведно каже да се испунио злом. И живот се мој спусти до ада. Каже то стога што је, по благодати Божијој, окусио смрт ради (спасења) целог света.
(5) Постадох као човек беспомоћан, (6) међу мртвима слободан. Према речима Исаијиним једино је Исус због људских безакоња и умро и био одведен у смрт (Иса. 53; 8); кад је био мртав, остао је слободан, јер није имао греха који би Га учинио кривим смрти, због чега је и рекао: Власт имам положити душу Моју и власт имам опет узети је (Јн. 10; 18).
Као рањеници који леже у гробу. Уподобио сам се људима који су покривени ранама и који леже у гробу. Они, међутим, нису задобили васкрсење, јер се нису удостојили Твоје помоћи, док сам Ја рањен због људских грехова и положен у гроб. Ја тамо нисам остао, јер си Ме се Ти опоменуо након мог рањавања и полагања у гроб, и Ја сам васкрсао, погазивши смрт.
(8) На мени се утврди јарост Tвoja. Јарошћу Божијом се назива проклетство смрти које је положено на људски род. Дакле, пошто је Он за нас постао проклетство (Гал. 3; 13), каже да се утврди на Њему јарост Божија.
Cвe валове Tвoje навео си на Ме. Валовима назива тешку казну која је због преступања заповести положена на људски род, што значи да под тим опет подразумева смрт.
(9) Удаљио си познанике моје од мене. Каже то стога, што су Га у време страдања сви напустили. Поставише Ме за Гађење себи. Погледај како се Јевреји све до дана данашњег гнушају имена Христовог. Предан бих, и не излажах.То каже зато, што је био затворен удом старешине синагоге.
(10) Очи моје изнемогоше од сиромаштва. Плакао сам због народа, јер сам видео да се лишава богатства по Богу и да пада у крајње сиромаштво.
Виках к Теби, Господе, caв дан. Због тога ми подари једину могућност за избављење од зла – Твој Промисао, Господе, јер Те молим и непрестано уздижем руке. Тај положај тела изражава горко јадиковање душе, јер само онај, који је принуђен нуждом, у том положају усрдно моли Онога, Који му може помоћи.
(11) Еда ли ћеш мртвима чинити чудеса? Или ће их лекари вacкрснути! Објашњава нам разлоге Свог нисхођења у смрт и као да каже: будући да мртви нису могли да творе чудеса нити лекари да васкрсавају да би се исповедали Теби (13), и као што ни осуђени на пропаст нису били у стању да познају Твоју истину, стога сам и Ја, Оче, био прибран (тј. прибројан, придружен) онима који су у аду, да би и они, који пребивају у земљи заборављеној, када васкрсну, опитом дознали за Твоја чудеса и да би они, који су одавно у тами, познали Твоју истину.
(12) Еда ли ће неко у Гробу казивати милост Твоју! Немогуће је да мртви, који су се претворили у прах, који су препуштени забораву и пребивају у тами смрти, буду причасници Твог човекољубља и да созерцавају Твоја чудеса.
(13) Еда ли ће у тами бити позната чудеса Tвoja? Као што за пропале нема истине, тако ни за помрачене не постоје чудеса. А земља заборављена је душа, која је лишена дарова Духа Светога.
(15) Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, одвраћаш лице Tвoje од мене! Тако се Христос молио за израиљски народ. Јевреји су се, међутим, по прекомерности своје злобе показали као недостојни спасења и на тај начин као да су Христову молитву за њих учинили неделотворном.
(16) Сиромах сам ја и у трудовима од младости своје. Сиромах, јер је примио обличје слуге; у трудовима од младости своје, зато што је од пелена био изложен злим намерама Ирода и оних сличних њему. Уздигнут будући, понизих се и изнемогох. Уздизањем назива Своје подизање на крст, према ономе што је Он рекао: Кад подигнете Сина Човечијега (Јн. 8; 28), док под речима понизих се подразумева Свој силазак у ад.
(17) На мене дођоше љутње Твоје. На Мене си, каже, покренуо сав Свој гнев и помутио Ме најстрашнијим казнама, погрузивши Ме у њих као у воду.
(19) Удаљио си од мене пријатеља и ближњега и познанике моје од несреће (моје). Несрећама назива Своја страдања, јер су Га пријатељи и познаници оставили у време страдања. Будући да је Оцу био послушан до смрпш, и то до смрти на крсту (Филипљ. 2; 8) и да су Га ученици напустили док је био на крсту, каже да је Отац удаљио од Њега познанике и пријатеље.