СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 86
(1) Синова Корејевих. Псалам песме
Садржај
Синови Корејеви су и овај псалам испевали о Цркви, проповедајући у њему призивање незнабожаца, а такође и то да ће у Цркви, према домостроју оваплоћења, заблистати Јединородни.
(2) Темељи су његови на Горама светим. Његови, тј. народа призваног кроз веру. Подразумева да је народ из незнабожаца поучен на темељима апостола и пророка.
Љуби Господ врата Сиона већма од свих насеља Јаковљевих. Вратима Сиона назива претходно и првобитно учење Цркве, а насељима Јаковљевим служење под Законом. Због тога и каже да је еванђелски живот Богу угоднији од служења под Законом.
(3) Преславне (ствари) говораху се о теби, Граде Божији. Град је Црква. Шта је преславно (тј. славније) изговорено о њој, осим да ће се у њој настанити Јединородни, према ономе што је речено: Oвде ћу се настанити, јер њега изабрах (Пс. 131; 14).
(4) Спомињаћу Paвa (Египат) и Вавилон. Сачуваћу добру мисао (успомену) на оне, који Ми се обраћају, иако су се раније неумерено предавали сластољубљу и служили идолима. Псалмопојац на то мисли када помиње Рава и Вавилон. И eвo, иноплеменици (Филистејци) и Тир, и народ Етиопљана. Ове речи нас јасно уче да је Црква састављена од свих народа.
(5) Мати Сион, рећи ће човек, и Човек постаде у њему, тј. на Сиону, који се назива мајком. Очигледно је да ћемо се ми, који смо поверовали, прибројати Сиону, тј. Цркви, у којој се налази Човек или Онај, Који ју је утемељио. То је Онај, Који је нас ради постао човек и обећао да ће Своју Цркву саградити на стени.
(6) Господ ће казивати у књизи (пописа) народа и кнежева, тј. Господ ће казивати о књизи оних људи и кнежева, који ће припадати самој Цркви. О каквој књизи? Зар то није она која је написана на небесима, и за коју је Сам рекао: Радујте се што су имена ваша записана на небесима (Лк. 10; 20).
(7) Јер је свих радујућих се обиталиште у Теби. Када, каже, у Теби буде обиталиште свих оних што припадају Цркви, они ће се испунити весељем.
Из Тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Темељи су Његови на горама светим. Чији то, Његови? Јевсевије каже: Христови, и то је очигледно из стихова који следе: Мати Сион, рећи ће човек, и Човек постаде у њему, и Сам Вишњи основа Га. Темељи Христови су истинита учења о Њему, јер су она темељ и корен вере у Христа. Ти темељи су, према Теодоритовим и Кириловим речима, положени на апостоле, који су овде названи светим горама – Горама, јер су били чврсти у вери и уздизали се над сваким земним и ниским мудровањем. Осенили су се и склоношћу ка многобројним врлинама, као што се чврсте и високе горе осењују густим дрвећем; светим – зато што су апостоли били свето предани светоме Богу и преиспуњени Духом Светим. Можемо и другачије да кажемо: темељима Христовим назвао је апостоле, и то – темељима зато, што су апостоли чинили почетке и прва здања Цркве Христове, а Христовим зато, што је Христос апостоле положио у темеље Цркве, будући да су се они налазили на светим горама – Сиону, Тавору и осталим узвишењима, освештаним превасходно тиме што је на њима пребивао и живео најсветији мећу светима – Христос. Неки кажу да су темељи Христови пророчка предсказивања о Њему, будући да су она била зачеци вере у Христа. Наиме, Горе свете су и пророци, услед узвишености њихових пророштава и њиховог освештавања Духом Светим.
(2) Љуби Господ врата Сиона већма од свих насеља Јаковљевих. Велики Павле нам у Посланици Јеврејима говори о постојању небеског Сиона и небеског Јерусалима, назвавши тако живљење на небесима (в. Јевр. 12; 22). Према Теодоритовим речима, под овим вратима Сиона треба да подразумеваш помесне цркве… будући да посредством њих, као посредством врата, хришћани улазе у вишњи Сион. Та врата, односно ове помесне цркве, Господ више љуби и претпоставља свим јеврејским градовима (јер насеља означавају градове). Или се можда насељима називају Силом и земаљски (вештаствени) Јерусалим, у којима се некада налазио ковчег завета.
(4) Спомињаћу Paвa (или Раву) и Вавилон онима који ме познају. Према тумачењу божанственог Кирила, ове речи су изговорене у име Самог Христа Спаситеља и садрже пророштво о томе, да ће Његова Црква бити састављена од многих народа, и то најбезбожнијих. Тако је ликом блуднице Раве изобразио Ханаанејце, пошто је и Рава била Ханаанејка и живела је у земљи ханаанејској. Наиме, Ханаанејци и Вавилоњани били су безбожнији од свих осталих. Затим набраја и друге народе, сличне по безбожништву, при чему верујуће назива онима који Га познају. Неки, међутим, под Равом подразумевају Египат.
(5) И Човек постаде на њему (Сиону). У овом речима садржи се пророштво о рођењу Христовом, јер се у границама вештаственог Сиона Христос уистину и родио као човек. Да би показао да Рођени није био обичан човек него Богочовек, додаје:
И Сам Вишњи основа Га, Он, Који је на Сиону рођен у људском лику, основао га је (Сион) на почетку, као Творац неба и земље Који је изнад свих, односно као Бог.
(6) Господ ће казивати у књизи народа и кнежева ових који постадоше у њему. Христос ће, каже, учити о Себи из Писма, при чему се мисли на пророчка Писма (књиге), о чему приповеда апостол Лука: И дадоше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано: Дух Господњи је на Мени, зато Ме помаза да благовестим сиромасима… (Лк. 4; 1718). Ове пророчке речи Давид је назвао књигом народа и њихових старешина (кнежева), будући да је Писмо дато јудејским (јеврејским) племенима и њиховом старешинама. И као што је у почетку Писмо било својина свих племена која су се телесно родила на чувственом (вештаственом, видљивом) Сиону, тако је сада (Писмо) тековина свих оних, који су духовно рођени у духовном Сиону – цркви Христовој или хришћанској.