СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 84
(1) За крај, псалам синова Корејевих
Садржај
У овом псалму описује се призивање незнабожаца, којима је због њиховог обраћања Богу даровано опраштање грехова. Псалмопојац помиње и јеврејски народ, који након призивања незнабожаца исповеда (признаје) у чему је сагрешио и моли да се и он кроз Христа удостоји милости.
(2) Благоволео си, Господе, земљу Твоју, јер је уистину Бог и Отац благоволео да се све састави у Христу (Еф. 1; 10). Повратио си робље Јаковљево, јер је најпре проповедао Јеврејима, како би многе искупио из духовног ропства у које су пали. То је, након читања Исаијиног пророштва у којем се каже: Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам благе вести сиромасима, …да сужњима проповедам слободу и слепима да ће прогледати (Иса. 61 ;1 – према Септуагинти), изразио и Спаситељ, рекавши: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим (Лк. 4; 21). Разрешивши окове наших грехова, учинио је да се прекрати наше служење прелести многобоштва и демонима. Овде се (тј. код пророка Исаије) садржи пророштво и о једном и о другом: и о повратку синова Израиљевих из Вавилона, и о спасењу васељене. Све се то тумачи двојако у следећем смислу: Бог показује благовољење (благонаклоност) према добром и ревносном срцу које је постало Његова земља, будући да у себе прима Његово семе и да доноси стоструке плодове.
(3) Опростио си безакоња народу Твоме, тј. онима који су кроз веру постали Твој народ. Подразумева оне који су се преобратили из незнабоштва, према ономе што каже пророк Захарија: И многи ће се народи прилепити ка Господу у тај дан, и биће Му народ (Зах. 2; 11).
(5) Поврати нас, Боже спасења наших. Почиње да узноси молитву у име јеврејског народа, који преклиње да и он буде удостојен благодати.
(8) Покажи нам, Господе, милост Твоју. Када се, према Исаијином пророштву, зацарио Кир Персијски и одобрио Јеврејима да се врате из ропства, они су пожурили да се домогну отаџбине, због чега моле Бога да им, по Свом човекољубљу, убрзо подари спасење. Пожури, кажу, Владико, да нам покажеш Своју благост, да се удостојимо Твог спасења и да се ослободимо одатле. Због тога пророк, као да у име оних који су принели прозбу очекује одговор, каже: (9) Слушаћу шта ће ми рећи Господ Бог. Окончавши молитву, пророк ћутке очекује одговор Духа.
(10) Спасење је Његово близу оних који Га се боје. Очекујући одговор који ће му Бог дати о његовом народу, пророк познаје да је Бог спреман да буде уз свакога, уколико пригрли страх Божији. Они, који га пригрле (страх Божији), веселиће се у слави. Настаниће славу у земљу нашу. Тиме означава домострој (икономију) Јединородног у телу, јер нам је Он био премудрост од Бога и праведност, и освећење и избављење (1. Кор. 1; 30). Помиловавши нас, Он нас је научио истини и учинио праведнима,да све помири у Себи, и оно што је на земљи и оно што је на небесима (Кол. 1; 20).
(11) Милост и истина пољубише се. Јасно проповеда Истину која ће свету заблистати од Богородице и Приснодјеве, јер је Христос Истина, иако се родио од Жене. Правда и мир целиваше се, очигледно ради Истине која је свету заблистала од Приснодјеве Богородице.
(12) И правда са небеса приниче (дође). То је слично ономе, што је речено Дјеви: Дух Свети доћи ћe на Тебе (Лк. 1; 35).
(13) Јер ће Господ дати доброту. Када, каже, према преизобиљу Своје доброте Господ заблиста онима који су на земљи, тада ћемо и ми, који смо духовна земља (грч. η νοητη γη), дати плодове правде.
(14) Правда ћe пред Њим претходити. Рекавши да ће духовна земља дати плод, поучава и како ће га она дати. Како, заправо? Зар неће под тим условом да правда, која је претходила ономе што чини добро на путу ка вишњем, управи његове кораке ка корачању овим путем?
Из Тумачења Јефимија Зигабена:
(11) Милост. и истина пољубише се, правда и мир целиваше се. Неки кажу да се у овим стиховима набрајају оне врлине, које су се пројавиле у Христу, односно, да су се у Њему сјединиле милост и истина. Милост је Христос пројавио у исцељивању болесних, а истину у учењу и проповеди. У Њему су се, међутим, сјединили и правда и мир, јер то значе речи: целиваше се. Правда Христова откривала се у правом суду, када је лукаве разобличавао а добре похваљивао, док се мир испољавао у Његовој кроткости. Међутим, боље би било да кажемо да је милост божанствена природа, као она која је имала власт да отпушта грехе и да исцељује болести. Истина је човечија природа, јер се не нађе лаж у устима Његовим и јер је у праведности једино Он очувао достојанство човечије природе, као и зато што је Он истински човек а не привид. То, што је речено да се пољубише, значи да су се спојиле у једно, тј. да су се сјединиле у једном Лицу. Правда се прихвата уместо божанске природе, јер је једино Бог праведан Судија. Мир се прихвата уместо човечије природе, према Његовој урођеној кроткости. Те врлине се целиваше, јер су у Христу имале јединство и сагласност.