СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 76
(1) За крај, за Идитуна, псалам Асафов
Садржај
Кад је чуо шта је речено о јеврејском народу, односно Зашто си, Боже одбацио нас до краја (Пс. 73; 1), Идитун се веома ражалостио и помутио, оплакујући потпуно одбацивање Јевреја. Након тога Асаф му је саставио псалам, поучивши га да у сличним приликама треба притицати једино Богу и у Њему тражити утеху. Псалам због тога и почиње овако:
(2) Гласом мојим ка Господу завиках, гласом мојим ка Богу, и услиша ме. Започевши псалам за Идитуна, поучава га да је Господ близу оних који Га призивају.
(3) У дан невоље моје Бога тражих, рукама мојим пружах се ноћу пред Њим, и не преварих се. Моју душу обузимала је таква туга да се нисам молио само током дана, него сам и време ноћи проводио у молитви. Уосталом, поступајући на тај начин, нисам се узалуд старао и трудио. То и значи оно што је речено: не преварих се.
Одби душа моја да се (другачије) утеши (4) Сетих се Бога, и обрадовах се. Нисам прихватао никакву утеху од људи, и моју душу радовало је једино сећање на Бога. Размишљах,[1] и омалодуши се дух мој. Кад сам користио људско расуђивање (јер то значи: размишљах), надао сам у лакомисленост.
(5) Претекоше очи моје страже јутарње, смутих се и не говорих. У пометњу га доводи то, што непријатељи заузимају места наших стража, тј. бедеме на зидинама.
(6) Замишљах дане старе. Размишљао сам о томе, зашто је Бог некада помагао народу а сад га је одбацио, и то ме је довело у пометњу. Стрепео сам да се Бог заувек одвратио од народа и сећао се тих старих дана.
(11) Ово је измена деснице Вишњега. Препуштајући се помислима о одбацивању народа, разумео сам да се преокрет који се догодио народу и промена од бољег ка горем нису десили ни због чега другог, осим због деснице Вишњега, јасније речено, због онога што су учинили Спаситељу Христу, Који је Очева десница.
(12) Опоменућу се од почетка чудеса Твојих. Размислио сам о томе, колико нам је добара подарио Бог, а каквим су Му злом Јевреји узвратили.
(13) И поучаваћу се у свим делима Твојим. Тако су поступило они, а ја ћу од почетка до краја описати доброчинства која си нам показао, не заборављајући ниједно од дарованих блага.
(14) Боже, у светињи је пут Tвoj. Под речју светиња подразумева или свети збор апостола кроз које је савршавао чудесна Божија знамења или пак мисли на то, да нико не може да приступи Оцу, осим кроз Христа, Који је, као Бог, уистину свет. Ко је Бог велик као Бог наш? Ти све превасходиш, Владико, јер једино Ти твориш чудеса, каква су Теби угодна.
(16) Избавио си мишицом Твојом народ Tвoj, синове Јаковљеве и Јосифове, јер си најпре њима мишицом Господњом, тј. Христом, проповедао еванђеље Царства небеског.
(17) Видеше Те воде, Боже, и уплашише се. Кад су Га воде виделе и уплашиле се? Зар то није било онда, кад је запретио мору, а оно се умирило?
(18) Глас дадоше облаци, јер и стреле Tвoje пролећу. У овим речима, облацима назива свете апостоле који су служили небеској и еванђелској речи, док стрелама назива енергије (дејства) Светога Духа. То је слично као да каже: ове енергије, пројављене у Твојим светим ученицима, откриле су се читавој васељени. Међутим, мора се знати да пророк Исаија и Самог Христа назива изабраном стрелом (грч. βελος εκλεκτον) (Иса. 49; 2 – према Септуагинти).
(19) Глас грома Твога у колесу је. Громом назива еванђелску реч која је одјекнула у поднебесју. Због тога је и св. Јована Еванђелисту Господ назвао сином грома, док колеса означавају човеков живот, као што се може видети код пророка Језекиља (Језек. 1; 20). Ocвeтлише муње Tвoje васељену. Какве су то муње? Зар нису оне, које су заблистале духовном светлошћу, односно свети апостоли и еванђелисти, којима је Спаситељ рекао: Ви сте светлост свету (Мт. 5; 14). Потресе се и устраиш се земља. То значи да су спасоносну проповед могли чути сви који живе на земљи, и све њих је обузео непорочан страх (грч. φοβος αγνος), према ономе што је речено: Служите Господу са страхом и радујте се Њему са трепетом (Пс. 2; 11)
(20) У мору су путеви Tвoju, и стазе Твоје у водама многим. Морем назива свет, а водама многим различита људска поколења у њему. Будући да је Христос заповедио апостолима: Идите и научите cвe народе… Ја сам с вама у cвe дане (Мт. 28; 19-20), да су они прошли читавим поднебесјем и да су проповедали свим народима док им је Господ према Свом истинитом обећању био невидљиво саприсутан, Псалмопојац је додао: Трагови Tвoju неће се дознати, јер је Господње корачање са њима било невидљиво. При том је једино Он, као Бог, корачао и по чувственом (видљивом) мору, о чему говори еванђелиста.
Водио си као oвцe народ Tвoj. Будући да смо били као овце које не знају куда иду и где је њихов пут, руководио си нас Ти Сам посредством Својих слугу Мојсеја и Аарона. (12) Почевши од речи (12) Сетих се дела Господњих, Псалмопојац све изговара у вези са претходно реченим: (4) Сетих се Бога, и обрадовах се, тј. сетивши се тога, обрадовао се и утешио. Подсећајући се колико смо се пута и у каквим случајевима користили Твојом помоћи, уверио сам се да Ти, Који си толико учинио за наше спасење и избављење из несрећа какве су нас тада обузеле, нећеш оставити без Свог старања нас који смо у ропству, у заробљеништву и недаћама. Руком Мојсеја и Арона. Ти, Владико, Који си саприсутан светим апостолима, у давнини си из Египта извео Свој народ, који су предводили Мојсеј и Арон.
НАПОМЕНЕ:
- Грч. „ηδολεσχησα“ Како објашњава Јефимије Зигабен, грчка именица „αδολεσχια“, из које је изведен глагол, означава размишљање, али исто тако и многоглагољивост и празнословље. Осим тога, означава и размишљање и немир, и то значење има и на овом месту, прим. прев.