СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

Псалам 75
(1) За крај, у химнама, псалам Асафов, песма Асиријцу
 
Садржај
 
И овај псалам има исти садржај као и претходни, будући да и он описује божанствени суд.
(2) Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. Јудејом и Израиљем овде назива душу која је познала Бога, зато што је она истинска Јудеја и истински Израиљ.
(3) И бu у миру место Његово, тј. у души светих. У јеврејском тексту пише: У Салиму, па су и други преводиоци протумачили: у миру. Због тога се у миру, тј. у души или у Цркви, разбијају распламсане стреле лукавога. Ако је пак ово написано о вишњој Јудеји и о вишњем Јерусалиму, одакле побеже жалост, јадиковка и уздисање (Иса. 35; 10), онда је очигледно да ће тамо бити место мира. И обиталиште Његово на Сиону; мисли се на духовни, односно вишњи (Сион) или (на обиталиште) у душама светих.
(4) Тамо скрши моћи стрела. Под тим подразумева противничке силе које ће се скршити онда, кад се свети настане у тамошње обитељи.
(5) Ти светлиш чудесно са гора вечних. Горама вечним називају се небеса. Бог нас просветљује одозго, пославши нам са небеса Духа Светога.
(6) Смутише се сви неразумни срцем. Они, који не приме просветљење од Духа, биће у пометњи и узнемирености кад се открије суд Божији. Уснуше сном својим, и не нађоше ништа. Они, који се у овом животу предају нераду и безбрижности, у време божанственог суда показаће да немају ништа у својим рукама, чак и ако су раније, у смртном животу, били богати. Наиме, како да задобију оно, око чега се нису трудили? У рукама својим сви богати људи. Симах преводи овако: „Сви људи, снажни рукама својим.“ Ничему им нису користиле снажне руке, иако су се надали да ће помоћу њих свакоме уграбити богатство. Научивши да тиме ништа нису добили, додаје:
(7) Од претње Твоје, Боже Јаковљев, задремаше јахачи на коњима. Након што је над њима изречена праведна пресуда, они као да су се предали сну и обамрлости, тј. нису имали снаге да покрену главу. Ко би то био, ако не јахачи на коњима? Свето Писмо коњима обично назива оне, који су прекомерно склони насладама, према реченоме: Јутром су кад устају као товни коњи, и сваки рже на жену ближњег свога (Јер. 5; 8).
(8) Ти си страшан, и ко ће Ти се успротивити, јер, према Исаијиним речима, кад Он затвори човека, ко ће отворити (Иса. 22; 22)?
(9) С неба учиниш да се чује суд Твој. Они који су кажњени неће имати никаквог оправдања, јер им је унапред било речено за божанствени суд. Земља се уплаши и умири. Земљом ce овде назива васцела човечија природа, која ће се тада уплашити, јер у то време, кад настане онај дан, неће бити никога ко се не би уплашио, пошто си Ти, Боже небески, изрекао и објавио Свој суд, предавши казни све непријатеље Јерусалима.
(10) Када устане на суд Бог, да спасе све кротке на земљи. Божанствени суд ће кротке наградити спасењем, исто као што ће грешницима узвратити казнама.
(11) Јер мисао човекова исповедиће се Теби. Пред тим страшним престолом нећемо одговарати само за оно што смо чинили него и за оно што смо намеравали. Сваку реч, сваку помисао и свако сећање (размишљање, расуђивање, мисао, грч. ενθυμημα) исповедићемо пред Господом у време суда, када ће се открити и оно скривено. И остатак помисли празноваће Тебе. Остатак помисли јесте помисао која је доведена до чистоте, саобразно са остатком благодатног изабрања (тј. у њој остаје оно, што је благодат изабрала). Према томе, ако се у то време покаже да је помисао чиста, постаће причасница Твог празновања.
(12) Помолите се, и подајте Господу Богу нашем.[1] Казивање прелази на саветовање. Пошто ће се на божанственом суду говорити оно, о чему смо претходно говорили, док сте у овом животу помолите се Богу да постанете ревнитељи на добрим делима, и не оклевајте да то учините због онакве награде. Они, који се уплаше сатворених чудеса, донеће дарове.
(13) Њему Страшноме, који одузима духове кнежева. Обећајте, каже, да ћете чинити добро, знајући да ћете тамо морати да принесете своја дела као неки дар Богу. Бог је толико страшан да ће се и онима, који су раније били кнежеви а затим постали зли, одузети дух који им је дат на крштењу. Наиме, на том страшном суду од сваког грешника ће се одузети дух који му је дат на крштењу. У том смислу је и Господ рекао: расећи ће злог слугу његов господар кад се врати, и његов удео ставиће с невернима (Лк. 12; 46).


 
НАПОМЕНЕ:
  1. У српском преводу: Заветујше се и испуните завете Господу Богу нашем, прим.