СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 66
(1) За кpaj, у химнама, псалам песме (Давидов)
Садржај
И овде говори у име апостола који предају учење незнабошцима и моле се за избављење од оних, који противурече њиховом учењу. Због тога је овај псалам сличан претходном, јер управо говори о благослову онога који се посвећује Богу, и готово да се целокупна ова молитва налази у Књизи о судијама. После пророштва о повратку проповеда о оваплоћењу и доласку Божијем, а такође и о спасењу незнабожаца. У натпису се каже: псалам песме, јер прослављање песмопојањем припада Богу, док је људима својствено да се украшавају похвалама.
(2) Боже, смилуј се на нас и благослови нас. Преклињем за милосрђе Твоје, Владико, и за јављање (της επιφανειας) лица Твога, да бисмо свим народима јасно могли да проповедамо пут Твог светог еванђеља. Његов долазак свагда назива спасењем.
(4) Нека Те исповедају и хвале народи, Боже. Пророкује да ће сви народи исповедати Христа.
(5) Нека се узвеселе и обрадују народи. Радујући се спасењу васељене, пророкујући Дух више пута понавља једно исто, црпећи радост из тог понављања.
(6) Нека Те исповедају и хвале народи, Боже, нека Те исповедају и хвале народи сви. Овде није реч о једноставном славословљу. Напротив, слушалац се тиме подстиче на већу усрдност. Као што два пута подстиче народ на псалмопојање, тако два пута моли и за благослов за њих, очигледно након што је благослов већ примио. Или, будући да им услед благослова није непознат Бог Који је изнад свих, они Му већ приносе најслађи плод благочешћа (побожности). Према томе, ако и ми приносимо тај плод, односно подвизавање у врлини, отуда бива очигледно да си Ти и нас благословио.
(7) Земља даде свој плод, тј. духовна земља, а њен плод је напредовање у благочешћу.
(8) Благослови нас, Боже. Мора се знати да људи, када благосиљају Бога, приносе само речи, али не могу да Му и на делу учине доброчинство. Бог, међутим, када благослови, потврђује речи и самим делом а онима, које благослови, даје обиље свих добара. Након тога (Давид) поучава како се то дешава.
Из тумачења Јефимија Зигабена
(1) Боже, смилуј се на нас и благослови нас. Будући да му је кроз Духа било откривено тајинство оваплоћења Христовог, Давид овим речима моли за његово испуњење и, као прво, моли се за помиловање људске природе, коју је сурово мучио зли ђаво, а као друго, моли се за њено освештавање.
(3) Да буде познат на земљи пут Твој, у свима народима спасење Твоје. Ако би се над нама испунило оно што је претходно речено и ако би Ти просветлио Своје лице на нас, онда би сви људи, који живе на земљи, познали пут свог живота којим ћеш најпре проћи Ти, показујући и другима како њиме да пролазе. Осим тога, сви незнабожачки народи би знали да си се Ти нас ради оваплотио. Управо то се и назива спасењем, као што је и Симеон рекао: Видеше очи моје Спасење Tвoje (Лк. 2; 30).
(4) Нека Те исповедају и хвале народи, Боже, нека Те исповедају и хвале народи ceu. Овде је једноставно народима назвао обрезане Јевреје, а народима свим незнабошце, с обзиром да их је много више од Јевреја и да су састављени од свих племена. Каже: нека Те исповедају, односно, нека Ти благодаре и Јевреји и незнабошци, јер си због њиховог спасења постао човек.
(5) Нека се узвеселе и обрадују народи, јер ћеш судити народе у правди. Нека се, каже, радују сви народи. Зашто? Зато што ћеш праведно осудити Јевреје, који су некад били Твој народ, али нису прихватили Твој домострој по телу; зато ћеш свим народима, који су на земљи, указати на пут богопознања.
(7) Земља даде плод cвoj. Услед благослова људи, и земља ће умножити своје плодове. Или се можда плодовима земље називају људи, који су од земље саздани, а који су услед врлинског живота, добровољног подвижништва или добровољног страдања принети Богу као плодови. Можда под плодом земље подразумева и Самог Христа, будући да се јавио у земаљском телу.
Благослови нас, Боже, Боже наш, благослови нас Боже. Запази, читаоче, како се овим утростручењем одмах открива тајинство Пресвете Тројице!
(8) Нека се боје Њега cвu крајеви земаљски. Три пута изговарајући Име Божије открива тајинство Тројице, а сада, рекавши у једнини: Њега, указује на јединство Божанства, јер иако је свако Лице Пресвете Тројице Бог, та Три Лица су – један Бог.