СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 64
(1) За крај. Псалам Давидов, песма (Јеремијина и Језекиљева), од народа из расејања, када имађаху излазити
Садржај
У овом псалму, пророк помиње незнабошце који су поверовали у Христа. Они прекоревају мудраце овога века и моле да им буде опроштено пређашње безбожништво. Молитву за њих узноси пророк, као за оне који су некада били бесплодни, али су кроз веру у Христа почели да доносе мноштво плодова.
(2) Теби приличи песма, Боже на Сиону. Нећемо више узносити химне боговима које смо раније признавали. Увидели смо да је недолично узносити химне дрвету, камењу и демонима, и да је најдоличније да једино Теби узносимо хвале. Теби ће се одати молитва у Јерусалиму, односно или у земаљском Јерусалиму а то је Црква, или пак у Јерусалиму небеском, у којем ћемо, кад га досегнемо, узносити хвале.
(3) Услиши молитву моју, и Теби ће свако тело доћи. Тиме благовести о призивању свих незнабожаца, према речима пророка Јоиља: Излићу дух Свој на свако тело (Јоиљ 2; 28).
(4) Речи безаконика надјачаше нас. Речима безаконика назива мудрост мудраца овога века од које су они изнемогли, изгубивши истинско познање. Безбожништва наша Ти ћеш очистити. Моле се за избављење од оног безбожништва, каквом су се предавали у време своје заблуделости.
(5) Блажен је кога си изабрао и примио. Оне, који су се усавршили у врлини и достигли почаст вишњег звања називају блаженима. Испунићемо се добрима дома Твога.Добрима дома називају се различити дарови Духа, јер је речено: Једноме се даје кроз Духа реч мудрости, а другоме реч знања по истом Духу (1. Кор. 12; 8), и други дарови. Свет је храм Твој, или небески или земаљски, према ономе што је речено: Храм је Божији свет, а то сте ви (1. Кор. 3; 17).
(6) Услиши нас, Боже, Спаситељу наш, надо свих крајева земље. Услиши нас, дакле, и дај нам оно за шта Те молимо. У Тебе се уздају сви крајеви земаљски и они што живе далеко од мора, чиме опет означава границе васељене.
(7) Који припрема Горе снагом Својом. Горама овде назива противничке силе. Припремаш их за казне, јер си им припремио бездан. Ти ћеш то и учинити, јер си свемоћан.
(8) Који потреса дубину морску. Морем овде назива мноштво нечистих духова, јер је и оно пометено доласком Христовим. Због тога су преплашени духови и говорили: Зар си дошао амо пре времена да нас мучиш (Мт. 8; 29)? Смутиће се народи, (9) и устрашиће се који живе по крајевима (земље) од чудеса Твојих. Кад се смуте (помету) народи, тј. непрегледна мноштва демона, тада ће се и људи који живе на крајевима васељене уплашити Тебе, јер ће видети велика знамења. Под тим подразумева знамења, која су се догодила у време Христовог доласка. Изласке јутра u вечера Tu украшаваш. Када људи, који насељавају васељену, виде велика знамења, уплашиће се добрим страхом; тада ће се у време вечерњих и јутарњих излазака, тј. у свако време радовати они, који су усхићени тим што је извршено Твојим доласком.
(10) Посетио си земљу и напојио си је. Показује због чега су се обрадовали сви народи. Чему би се другом обрадовали, ако не томе што је земљу удостојио Своје посете и што ју је напојио Својим даровима? Река Божија испуни се водама. Реком овде назива еванђелску реч, и каже да се она испуни водама. Какве су то воде? Зар то нису божанствена обећања, која је благовестио достојнима небеског Царства? Такво је, на пример, следеће обећање: Блажени су сиромашни духом (Мт. 5; 3) и блаженства која за њим следе. Припремио си храну њихову. Под тим подразумева духовну храну. Каже да је она припремљена, јер је пре стварања света одређена тајна о Христу, Хлебу који силази с неба и даје живот свету (Јн. 6; 33).
(11) Бразде њене напој, умножи плодове њене. Браздама назива срдачне дубине, а плодовима благочестиве (побожне) помисли. У капљама њеним обрадоваће се растући (ничући). Њу (земљу) ће обрадовати и мали божанствени дарови који јој буду дати и припремиће је за нарастање (ницање), очигледно духовних плодова. А какве су то капље, разумећеш из онога што је речено о Христу: Cuћu ће као роса на руно, и као капље које капљу на земљу (Пс. 71; 6).
(12) Благословићеш венац године благости Твоје. Годином назива време будућег века и назива га венцем благости, јер ће се у њему свети овенчати великом благошћу. Поља Твоја испуниће се плодношћу. Пољима опет назива душе оних, који су поверовали у Њега.
(13) Обогатиће се лепоте пустиње (или: обогатиће се горе пустиње).[1] Горама овде назива свете апостоле и еванђелисте, који су били нахрањени духовним даровима. Пустињом назива Цркву коју чине некадашњи незнабошци, која је раније била лишена богопознања. И брегови ће се опасати весељем. Бреговима назива црквене настојатеље.
(14) Оденуше се овнови овчији. Овновима овчијим назива народне старешине. У шта ће се они оденути, ако не у одећу непропадљивости (нетрулежности) и у ризу радости? Овновима овчијим назива и свете апостоле, јер су они могли да погну главу и да избоду непријатеље, као што је Господ рекао: Ја вас шаљем као овце међу вукове (Мт. 10; 16). Долине ћe умножити пшеницу. Душе незнабожаца, које су раније у свему оскудевале и биле бесплодне, преиспуниће се духовним плодовима. Кликтаће, јер ће химне певати. Након што се измене на боље и умноже духовне плодове, долине ће Ти непрестано узносити псалмопојања.
Из Тумачења Јефимија Зигабена:
И овај псалам има натпис: за крај, јер пророкује о ослобађању заробљених Јевреја из Вавилона у чије име је, према Теодоритовом тумачењу, и састављен овај псалам. Као допуну у вези с натписом додаћу и то да је блажени Теодорит, видевши да псалам има и натпис „песма Јеремијина и Језекиљева“, рекао да тај натпис не постоји ни у јеврејском тексту ни код других преводилаца и да га је неко додао из незнања, не обраћајући пажњу ни на историју ни на садржај псалма. Наиме, Јеремија није ишао у Вавилон, јер је од Бога добио допуштење да живи где год хоће, па је изабрао да живи у својој отаџбини. Сам Јеремија пише да је пошао у египатски Тефнас, заједно са многим Јеврејима које је Невузардан оставио (в. Јер. 39). И дође реч Господња Јеремији у Тефнесу говорећи: Узми у руке великога камења (Јер. 43; 78). Јован Литин каже да последњих пет стихова, почев од стиха Посетио си земљу и напојио си је, дају основу за претпоставку да је Давид овај псалам написао након што је, после велике суше, пала киша. Због тога је погодно да се овај псалам чита у време велике суше.
(1) Теби приличи песма, Боже, на Сиону. Приличи, Господе, да Ти певамо песме на Сиону, јер си Јеврејима заповедио да Ти тамо служе. Давид овим псалмом пророкује о повратку Јевреја из вавилонског ропства и њиховом доласку у Јерусалим. Међутим, Сион и Јерусалим могу се разумети и у вишем смислу, односно као саборна црква верујућих и њихове појединачне цркве.
(4) Речи безаконика надјачаше нас. Клевете наших непријатеља Вавилоњана против Тебе, Боже, и против нас, превазишле су наше снаге, тј. оне су нас надјачале, јер се ми, будући њихови заробљеници, не усуђујемо да их прекоревамо. Међутим, можда се овде садржи и супротна мисао, односно, да нас велике хуле Вавилоњана силно укрепљују у нади да их Ти, Господе, нећеш оставити без освете и да ћеш их казнити.
(7) Који припрема горе снагом Својом. Овим речима Давид говори о сили Божијој, хвалећи је и прослављајући. Симах је припрема превео са: утврђује. Ти си, Господе, Онај Који тако непоколебиво утврђујеш горе и брегове да се они, према Теодоритовим речима, не могу потрести снажним и свагдашњим дувањем силних ветрова.
(9) Изласке јутра u вечера (Tu) украшаваш. Ти, Господе, радујеш народ Твој и при изласку јутра, тј. кад почиње дан, и увече, кад се дан завршава, односно, у свако време, како каже Исихије. Ове речи су пророчанство о томе да ће се хришћани радовати и на почетку и на свршетку дана, појући Богу и ујутро и увече божанствене хвале и свештена псалмопојања. Неки под изласцима јутра подразумевају источне крајеве земље, јер се јутро и дан рађају у овим крајевима, док под изласцима вечери подразумевају западне крајеве, у којима се рађа вече и почетак ноћи. Ти ћеш, Господе, каже Давид, кад постанеш човек и кад будеш живео на земљи, обрадовати и оне који живе на истоку и оне који живе на западу. Стихови који затим следе (10-14) тумаче се и у историјском и у вишем смислу, иако им виши смисао више доликује:
Ти си, Господе, Својим доласком посетио земљу, односно сву васељену, где се под именом земље подразумевају сви људи који на земљи живе, јер нас је, како каже Захарија, походио исток са висина (Лк. 1; 78). Ти си умножио еванђелско пиће и дажд који ће поменуту земљу, тј. људе, обогатити врлинама. Река Божија је Сам наш Спаситељ, а воде – Његове поуке. Из те реке су, као са источника, потекли божанствени апостоли и напојили целу васељену. Ти си припремио ову словесну храну за народе; припремио си је кроз богодоличне поуке а поуке си предао Својим апостолима, заповедивши им да нахране све гладне душе.
Бразде ове духовне земље су дубине људских срца, које су напојене у тој мери, да дају светлост божанствене љубави и да се, напустивши сваку суровост, умекшају и постану кротка, представља предмет многих Давидових молитава.
Изданци ове земље су врлине, а њихов плод – вера. Њене капље су поуке, из којих капљу божанствене речи, или пак мисли које истичу из божанствених Писама, и оне као роса потхрањују душу, тако да се она због њих весели, радује и цвета. Година или време благости је прекрасно време проповеди, чији је венац Христос, зато што ју је Христос обукао и украсио Својим речима и делима. Реч Благословићеш (ст. 12), тј. похвалићеш и прославићеш, можеш, читаоче, да примениш на Оца, јер је Отац тако прославио Сина рекавши: Ово је Син Мој љубљени (Мт. 3; 17). О пољима, бреговима и долинама рећи ћемо само то, да Дух Свети на тај начин указује на насељавање сваког места хришћанима, односно, поља ће населити свештено и црквенослужитељи, на бреговима ће обитавати пустињаци и подвижници, док ће долине примити оне који живе у пећинама и у подземним јамама. Сви они ће бити радост и плодно тло за места која буду настањивали.
Могло би се протумачити и другачије. Поља су смирене душе оних, који ни о чему не мисле гордо и високо, горе су оне душе које су се преузносиле сујетном (испразном) мудрошћу али су се касније смириле, док су долине душе које су пале у греховну дубину. Лепоте пустињских места су такве по врлинама, односно по душама (негдашњих) незнабожаца које су постале способне да доносе плодове. Овнови овчији су свети апостоли, као руководитељи и учитељи Христовог словесног стада. Они су се у време Педесетнице обукли у благодат Духа Светога, као што им је раније речено: Седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине (Лк. 24; 29).
Додајмо да ми не сматрамо да су Јевреји, вративши се у Јерусалим, у изобиљу добили све о чему говори овај псалам и да овом псалму највише пристаје тумачење које има више значење.
НАПОМЕНЕ:
- У неким текстовима, уместо „τα ωραια της ερημου“ (лепоте пустиње) пише „τα ορη της ερημου“ (горе или брегови пустиње), прим. изд.