СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 59
(1) За крај, онима који ће се изменити, за стилографију, псалам Давидов, за поуку, (2) када спали Месопотамију (међуречје) Сиријску и Сирију Соваљску, и повративши се Јоав порази у кланцу соли дванаест хиљада (Идумејаиа)
Садржај
Будући да је историја овог догађаја јасна на основу њеног подробног описа у Другој књизи о царевима (тј. у Другој књизи Самуиловој), поменућемо из ње само оно што је нужно у том смислу да Давид говори у име Господа, Који је у последња времена све изменио, обновио и погазио иноплеменике, тј. духовне силе. Томе нас поучава Писмо, говорећи: за поуку. Због тога из псалма дознајемо да је у оно време, када је Онај, Који је по телу потекао од Давидовог семена, погазио непријатеље и усвојио незнабошце, јеврејски народ осетио казну која га је сустигла због Христа, па се и сам преобраћао, молећи да се и он кроз Христа удостоји благодати. Он, међутим, превасходно оплакује своју несрећу која га је сустигла због безбожништва према Христу и каже:
(3) Боже, одбацио си нас и оборио си нас; разгневи се, и смилова се на нас. Казнио си нас због нашег безбожништва пред Тобом. Међутим, Ти си се и смиловао на нас. Каже смиловао уместо: смилуј се. Или, можда другачије: смиловао си се, учинивши нас несрећним и јадним, тако да је већ време да нам се смилујеш због наше несреће.
(4) Потресао си земљу (нашу) и уздрмао си је. Мисли на Јерусалим, јер је он био под опсадом, а његов храм срушен. Или можда мисли на њихову духовну земљу, која се потресла након што се Бог одвратио од њих. Исцели рушевине њене, јер се потресе. Поново описује оно што се догодило Јеврејима.
(5) Показао си народу Твоме тешка (искушења). Успавао си нас мноштвом несрећа као неким вином, а наше душе испуниле су се мучним осећањима. Напојио си нас вином горчине.[1] Акила је то превео овако: „Напојио си нас вином успављивања.“ Вином горчине назива оне казне, које су им због њиховог безбожништва према Христу предсказане у божанственом Писму. Читајући Писмо и опитно познајући предсказано, скрушава се њихова савест.
(6) Дао си онима који Те се боје знак, да побегну од лица стреле. Знак је просветљење, посредством којег се могу разликовати духови, као и добро од зла. Задобивши ово знање, избећи ћемо рђаво, удаљујући се од злих дела и нечистих (лукавих) духова. Или: као што ми трпимо казну за своје безбожништво, тако су и они, који Те се боје, примили знак (очигледно онај, којим смо ми запечаћени), тако да им не прете све казне. Праобраз овог знака била је јагњећа крв, којом су помазани прагови врата у Египту (в. 2. Мојс. 12).
(8) Бог говораше у Светињи Својој. То је слично реченоме: У ове последње дане Говорио је нама преко Сина (Јевр. 1; 2). Наиме, Он је Светиња Бога и Оца. Шта је говорио, и коме је говорио? Како се Давид у једном од претходних псалама молио: Узнеси се на небеса, Боже, и по свој земљи слава Твоја (Пс. 56; 6), Бог на ово одговара: Разделићу Сихем, тј. престоницу израиљског царства која се налазила у Сихему, и коју је дао иноплеменим народима кад су поверовали у Њега. И долину шатора (у Сикоту) размерићу. Свето Писмо долином назива обитавалиште свих људи. Читаву ту долину размерићу у Моју скинију, тј. учинићу да се она преиспуни црквама.
(9) Мој је Галад, и мој је Манасија. Речима Галад и Манасија означава да је, по Свом доласку, најпре Јеврејима проповедао благодат.Међутим, и Јефрем и Јуда, два царска племена у Израиљу, такође примају благодат. Речено је: крепост ?лаве Моје уместо: крепост власти Моје, јер је Јефрем био крепост онога над чим је Он владао,тј. Израиља, будући да је од Јефрема потекло израиљско царство.
(10) Моав је сасуд наде моје. Каже да ће и Моавци, некада безбожнички народ, положити наду на Бога. На Идумеју пружићу обућу моју, тј. проћи ћу и кроз Идумеју. Идумеја је такође била настањена иноплеменицима. Тиме нам открива да ће и незнабошци поверовати у Њега, због чега каже: Мени се иноплеменици потчинише.
(11) Ко ће ме узвести у град ограђени? Поучен од Духа да ће и незнабошци примити благодат, пророк каже: Ко ће ме узвести у град ограђени? Градом ограђеним назива Цркву, ограђену Божијом силом. Пророк ове речи као да изговара у име јеврејског народа који се покајао и жели да прими веру у Христа. Или ко ће ме одвести до Идумеје? Објашњава какав је тај ограђени град. То је Идумеја. Идумеја пак означава све народе који су примили благодат.
(12) Нећеш ли Ти, Боже, који си нас одгурнуо? Ко ће нас други одвести у ограђени град, ако не Ти Сам, Који си нас због наших безакоња избацио из Свог обитавалишта?
(13) Дај нам помоћ од невоље, и сујетно је спасење човечије. Не надамо се, каже, да ће нас људи ослободити од несрећа које су нас сустигле, и уздамо се једино у Твоју помоћ. И сујетно је спасење човечије јер се сваки, који се узда у спасење од човека, узалудно храни том надом. Симах је то јасније превео, додавши везник и рекавши: “ Дај нам помоћ од невоље јер је сујетно спасење човечије.“
(14) Богом ћемо учинити снагу. Помози нам, каже, у нашем тешком положају, јер једино Ти можеш да окончаш наше несреће. Без Твог допуштења, узалудна је свака људска помоћ. Због тога ћемо преклињати промисао Божији и уздати се у силу Божију, јер једино она може да оконча наше недаће и да сруши моћ оних што нас нападају. И као да узајамно побуђују једно друго да се само у Богу надају спасењу. Због тога је и речено: чим се утврдимо у нади да ћемо оснажити у Богу, увидећемо да су наши непријатељи ништавни.
НАПОМЕНЕ:
- Дословно: „вином неосетљивости, обамрлости, умртвљености“ (грч. ) прим. прев