СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 56
(1) За крај, да не погубиш, псалам Давидов, за стилографију, кад побеже од лица Саулова у пећину
Садржај
Пошто га је Саул прогонио, Давид је са још четири стотине људи ушао у пећину. Након што је одсекао скут Сауловог плашта, испевао је овај псалам (в. 1. Сам. 24; 45). Псалам се, међутим, односи и на оно што је Христос савршио за нас када је у последње дане, јавивши се на земљи у телу, од нас одсекао трулежност (пропадљивост).
(2) Помилуј ме, Боже, помилуј ме. Давид приноси псалмопојање Богу у име целог човечанства. Јер се у Тебе поузда душа моја, и у сенци крила Твојих надам се. У Светом Писму, крилима се обично назива надзирућа (грч. επισκοπικη) сила Божија, према оном што је речено: Колико пута хтедох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће cвoje под крила (Мт. 23; 37). Због тога се надам Твојој помоћи. Докле не прође безакоње, тј. док из средине не ишчезну и сатана и нечисте силе.
(3) Завикаћу Богу Вишњему, Богу који ми учини доброчинство. Исиоведићу се, каже, и принећу благодарење Теби, мом Доброчинитељу.
(4) Посла са неба и спасе ме. Јасно проповеда о силаску Господњем. Даде на посрамљење оне који ме газе, тј. духовне противничке силе. Учини нам доброчинство, да бих с одважношћу могао да кажем да си с небеса погледао на нас, да си наша дела исправио и постидео дела наших непријатеља. Или можда говори о оном спасењу каквим је спасен у пећини, кад је непријатељ већ био у његовој власти. Иако га је поштедео, то се на крају преобратило у срамоту спасенога, јер је узалудно смишљао зло против онога који га је спасао. Посла Бог милост Своју и истину Своју. Очева Милост и Истина је Син.
(5) И избави душу моју од лавова, тј. од лавова духовних. Заспах потрешен, остављен међу лавовима, тј. међу гетским иноплеменицима. Или пак, што се мене тиче, заспах потрешен људским безбожништвом. Вишњи, међутим, пославши Свог Логоса, избави душу моју, и није ми нашкодила потресеност због лавова. Пошто сам избављен и од тих духовних лавова, смирио сам се, иако су ме раније потресали. Међутим, какве су то страшне звери? Синови људских, зуби су њиховu оружје и стреле, тј. они су свему штетни. Као што наоштрен мач лако убија, тако и језик, кад се наоштри, задаје смрт својим злословљењем. Пророк то говори мислећи на оно што се догађало Спаситељу у време страдања, кад су Јевреји узвикивали Пилату за Христа: Узми, узми, распни Га (Јн. 19; 15) и Кад Он не би био злочинац, не бисмо Га предали теби (Јн. 18; 30).
(6) Узнеси се на небеса, Боже и по свој земљи слава Твоја. Иако си ради нашега спасења снисходио до добровољног умањења (εις εκουσιον κενωσιν) и био послушан чак до смрти на крсту, узнеси се опет на небеса јер ћеш Својим усхођењем сву земљу испунити славом.
(7) Замку припремише ногама мојим. Ти си учинио да они, који су ми постављали замке, сами упадну у јаму коју су мени копали и зато, окончавши то дело, узнеси се на небеса.
(8) Готово је срце моје, Боже, готово је срце моје. Моли се да му подари Духа Светога, јер је Јединородни, Који се вазнео на небеса, обећао да ће Га послати, и каже (Давид) да је његово срце постало спремно (готово) за примање Духа.
(9) Устани, славо моја. Својом славом назива пророкујућег (προφητικον) Духа. Устаните, псалтиру и гусле. Псалтиром мазива душу, а гуслама тело. Устаћу за јутра (рано). Осетивши духовну светлост, устаћу на псалмопојање.
(10) Исповедаћу те u хвалити међу народима, Господе, псалмопеваћу Ти међу незнабошцима. У свом исповедању благовести преобраћање свих народа, јер сви народи псалмопоју његове (Давидове) химне.
(11) Јер се узвелича до небеса милост. Твоја. То је слично ономе, што је речено: И сама твар ће се ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије (Рим. 8; 21). И до облака истина Твоја. Самим делима си показао да су истините речи облака, тј. пророка.