СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 55
(1) За крај, за народ удаљен од светиња, псалам Давидов, за стилографију, када Га примише иноплеменици (Филистеји) у Гету
Садржај
Када је бежао од Саула, Давида је следило шест стотина људи, да би га затим, кад је стигао у Гет, иноплеменици дочекали с почастима и доделили му да живи у Сиклагу (в. 1. Сам. 27; 26). Овај псалам би могао да се односи и на Цркву која је некада, док су људи робовали ндолослужењу и демонима, била удаљена од светих. Од духовних не[гоијатеља избавио јује Онај, Који је по телу потекао од семена Давидовог, борио се за нас и као на стубу записао победу коју је за нас извојевао. Након свега, почаст су Му указали и иноплеменици, односно незнабошци који су поверовали у Њега.
(2) Помилуј ме, Боже, јер ме погази човек. То говори или Давид због Саула, или пак неко од светих због патњи какве имају у свету. Често се догађа да и наш пали човек подноси ту тешку битку, кад га сатана по читав дан напада и гази. Иако псалам помиње човека, допушта нам да под тим подразумевамо сатану (јер се у божанственом Писму сатана често назива човеком) или некога од оних који са њим вОЈУЈУ’ Уосталом и незнабошцима би доликовало да то испевају, јер је и њих сатана дуго обмањивао, и због демонске злобе трпели су његове нападе. Давид нам омогућује да то јасније разумемо у следећим стиховима:
(3) Погазише ме непријатељи мој сав дан. Давид је знао да Саул, поучен од невидљивих демона, смишља зло против њега. Или можда тиме изражава оно што је речено: Не ратујемо против крви и тела, него… против духова злобе у поднебесју (Еф. 6; 12). Јер су многи који ме нападају с висине. Иако они устају, ја ћу их све надвладати уздајући се у Тебе. То уздање ми је дало такву снагу да се не плашим оних, који одавно војују против мене.
(5) Богом ћу хвалити речи (наде) моје сав дан. Да не бих претрпео иикакво зло кад војујем с непријатељима, наоружаћу се и све своје речи претворити у псалмопојање, приносећи их на дар Богу и у Њега се уздајући, чиме сам од себе одбио (удаљио) страх од сваког тела (тј. од сваког човека).
(6) Сав дан речи се мојих гнушаху. Цео дан сам, каже, приносио своје речи на дар Богу, али они цео дан нису прекидали своја настојања, смишљајући ми зло.
(7) Заселиће се они и сакриће се, пету ће моју вребати. Речено је заселиће се, што значи сабраће се. Смисао ових речи је следећи: читав дан су се трудили, наоружавајући се против мене речима, и свака њихова помисао била је уперена против мене. Старали су се само о томе да се саберу и да ми потајно припреме замку. Нису се, међутим, зауставили на томе него су вребали чак и моју пету, тј. моје (свакодневно) понашање, да би пронашли било какву могућност да ме спотакну и оборе. Ма куда да пођем, пратили су моје трагове, не би ли ме уловили. Међутим, моји прогонитељи су ми све то узалудно чинили, јер си Ти, Господе, моја нада. Избави ме од њихове неправедне замисли, обори их Својим гневом.
(9) Боже, живот мој објавих Теби. Одважно сам Ти и не стидећи се казивао о читавом свом животу. Ти си га прихватио и ниси се одвратио од мојих суза, него си их положио пред Твоје очи, потврђујући и на делу Своје обећање: Викаћеш, и рећи ћу: eвo ме (Иса. 58; 9). (10). Отуда се и догодило да су се моји непријатељи окренули назад чим си ме услишао. Због тога и кажем: У који дан Те призовем, повратиће се непријатељи моји назад. И на делу сам разумео и поуздано дознао да нада није узалудна и да сам задобио Бога за свог помоћника.
(13) У мени су, Боже, молитве које ћу одати хвали Tвojoj. Будући да си нас удостојио Свог домостроја и да си нас спасао, чиме другим да Ти узвратимо, осим жртвама хвале?
(14) Јер си избавио душу моју од смрти. Од смрти духовне, тј. од непознања Бога. И ноге моје од склизнућа. Говори о греху, јер је он одвео у смрт. Благоугодићу пред Богом у светлости живих. Онај ко се избавио од греха и постао чист, и у будућем веку благоугађаће Богу у земљи живих. А избављење од смрти, ослобађање од греха и удео у земљи живих подарио нам је долазак Господњи. Због тога овај псалам и има натпис – стилографија Давидова.