СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 52
(1) За крај, за маслет, поучан, Давидов
Садржај
Овај псалам је испеван о збору апостола и верујућих у Христа, јер су се они развеселили и обрадовали. Маслет се преводи као збор или група (хор). Псалам, међутим, нужно приповеда и о ономе што се догађало пре доласка Христовог, како би указао на сву корист од доласка Господњег. Требало би знати да ту исту мисао и готово те исте изразе садржи и 13. псалам, због чега ће се у њему наћи потребна тумачења.
(2) Рече безуман у срцу своме: Нема Бога!
(3) Бог с неба погледа на синове људске. Будући да су заборавили да Бог надзире људска дела, да суди праведним судом и да забрањује свако рђаво дело, Бог самим тим с небеса погледа. Тиме се јасно означава Господњи долазак међу људе.
(4) Сви застранише, и уједно непотребни посташе; нема (га) којu чини добро, нема ниједнога. То што је речено није преувеличано, јер се у Светом Писму ни о чему не говори преувеличано. Дакле, сви Јевреји су се удаљили од Пута, тј. од Оног Који каже: Ја сам Пут (Јн. 14; 6). Постали су непотребни зато што нису хтели да се придржавају тог пута, будући да нема (онога) који чини добро. Сви су живели у непознању добра, заслепљени словом Закона.
Тумачење Јефимија Зигабена:
Овај псалам је сличан 13. псалму, с тим што има два стиха више од њега. Због тога ћемо само њих и протумачити, пошто се тумачење осталих стихова може пронаћи у тумачењу 13. псалма. Та два стиха су додата стога, да се не би помислило да се исти псалам грешком чита два пута. Међутим, иако ова два псалма према изговореним речима чине један, разликују се по мислима које изражавају: у 13. псалму се (према Зигабеновом тумачењу) осуђује разјареност и злоба Сенахерима и Равсака коју су испољили према Језекији, док се у 52. псалму осуђује махнитост Јевреја против Христа. Поред тога, овај псалам има и другачији натпис, по којем се разликује од 13ог, јер читаоцу указује на крај услед пророштва о Јеврејима које се у њему садржи и које се на крају и испунило. Читајући овај псалам, ми, хришћани, знамо да се обистинило оно, што је у њему предсказано. Радоваће се и веселити Израиљ, каже Јаков, а ми и јесмо нови Израиљ.
(6) Бог разасу кости човекоугодника. Човекоугодницима Давид овде назива Јевреје, због чега их је и Христос више пута прекорео и назвао лицемерима. Јевреји су услед човекоугодништва говорили ћeсару: Сваки који себе гради царем противи се ћесару; ми немамо другог цара осим ћecapa (Јн. 19; 12,15). Због човекоугодништва су и Пилату говорили: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару (Јн. 19; 12). Дакле, кости ових човекоугодних Јевреја, односно племена од којих се јеврејски народ састоји као што се тело састоји од костију – разасуо је и развејао Бог да би били слуге и потчињени свим народима. Може се тумачити и овако: кад су Јевреји истребљени римским оружјем, њихова мртва тела и кости развукле су дивље звери и лешинари.
Постидеше се, јер их Бог сатре. Јевреји су постиђени и посрамљени у свим народима, јер воде бедан и сујеверан живот, због чега су постали најбезбожнији народ на свету. Томе су изложени стога, што их је Христос унизио, учинивши их предметом поруге целог света.