СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 51
(1) За крај, поучан, Давидов, (2) када дође Доик Идумејац (Сиријац) и јави Саулу и рече му: Дође Давид у кућу Авимелехову
Садржај
Кад је Давид бежао од Саула, на путу је дошао у Авимелехову кућу, јео свештеничке хлебове и узео Голијатов мач. Неко је затим отишао да о томе обавести Саула. Био је то Доик Идумејац и његове речи су у тој мери разјариле Саула, да је овај послао слуге да погубе цео свештенички град и да не поштеде чак ни њихове животиње (в. 1. Сам. 22; 1819). Када је чуо за то, Давид је изговорио овај псалам, у којем прекорева Идумејца. Међутим, псалам се односи и на јеврејски народ, као и на Јуду. Он садржи и обећање будућих добара и настањивање светих у дому Божијем, јер је у њему речено: А ја сам као маслина пуна плода у дому Божијем. Због тога је у натпису псалма и речено „поучан“ и „за крај“, јер је потребно много поуке да би се познале икономијске (домостројитељске) тајне Онога, Који је по телу рођен од Давида.
(3) Што се хвалиш злобом, силниче? Ове речи ка да упућује самом Идумејцу, или ђаволу који је дејствовао у њему.
(4) Као бријач изоштрен учинио си превару. Говори зато што је (мачем) као бритвом Доик истребио читав свештенички град.
(5) Заволео си злобу већма од доброте, јер си поступио неправедно слагавши на свештеника и на све остале који су били с њим. Рекао си о њему оно што није учинио јер је у речима да је Авимелех питао Бога за Давида била лаж а не истина.
(6) Заволео си све речи пропасти, и језик лукави, јер си у свему поступао злонамерно и због мржње, желећи смрт свештеника и свих осталих који су с њим убијени. Због тога се лажљиве Доикове речи називају речима пропасти; тим својим речима, Доик као да је читав град потопио у дубину.
(7) Зато ће те Бог поразити до краја. То је, можда, праведно речено о јеврејским старешинама и о самом Јуди, јер је заволео оно што је штетно. До краја, тј. у потпуности. Тога ради поразиће те Онај Који руши гордељивце, а као лоше засађеног истргнуће те и преселити или искоренити. Из насеља твога, јер су они због распећа Господњег пресељени из своје свете скиније и одведени у ропство. И корен твој из земље живих, што је слично реченоме: Нека буду избрисани из књиге живих (Пс. 68; 29).
(8) Видеће праведни и убојаће се, јер приликом истребљења безбожника страхују и праведни. И ти ћеш, каже, то претрпети, а праведнике, тј. твоје људе, обузеће страх када виде твоју пропаст, јер је твоја казна довољна да их престраши, иако ће им добро чинити то, што си ти претрпео.
(9) Гле човека који не стави Бога за помоћника себи, него се поузда на мноштво богатства свога. Издајник је сматрао да је боље да узме новац него да Исуса има за свог помоћника. И јачаше се таштином својом, тј. крепио се тиме што ће напунити своје сујетно срце, не одступивши од безбожништва чак ни кад се покајао због тога. Праведно је што моћ и богатство назива сујетом; то је показало и само искуство, јер они нису били од користи ни Доику ни Асирцима кад их је победио само један ангео и кад су лежали несахрањени.
(10) А ја сам као маслина пуна плода, јер је непропадљива слава оних који верују у Христа. А плод Духа јесте љубав, радост мир, итд (Гал. 5; 22). Имајући тај плод у себи, свети је рекао: Ја сам као маслина пуна плода. Он се пореди са плодном маслином, јер су за милосрђем, која је постојало у њему, природно следиле и остале врлине. Тако због врлина које су преовладавале у њима Јова називамо одважним а Јосифа целомудреним и сл. Поуздах се у милост Божију до века и у век века. Свето Писмо милошћу Божијом назива Самог Господа, јер нам је кроз Њега откривена милост. Он је у Себи саставио cвe што је на небу и што је на земљи (Еф. 1; 10).
(11) И стрпљиво чекаћу Име Tвoje, јер је добро према преподобним Твојим. Уздаћу се у Твоје име и огласићу то пред свима светима Твојим. То ће за мене бити и корисно и добро дело.